Pitanje količine hrane u kući nekada je bio pokazatelj lične i porodične uspešnosti. Koliko smo imućni i zadovoljni životom, često se u našoj kulturi iskazivalo bogatim trpezama, preobilnim obrocima i hranom koja se na kraju ne bi pojela i neminovno se bacala. Da je ovo jedan od problema kod mnogih ljudi i dan-danas, pokazuju podaci da smo za čak 45 odsto bačene hrane odgovorni mi – potrošači, koji neracionalno kupujemo namirnice. Svake godine na svetu se proizvede oko četiri milijarde tona hrane, a između trećine i polovine od toga – propadne. Istraživanja pokazuju da se godišnje u Srbiji baci ili uništi oko 250 hiljada tona hrane.

Problem nabavljanja hrane u velikim količinama postao je globalni trend. „Ukoliko kupujemo više hrane nego što nam je potrebno, jednostavno ćemo i pojesti više nego što nam je potrebno, što će vremenom neminovno dovesti do gojaznosti. Sa druge strane, velike količine hrane se bacaju, bez obzira što je ta hrana zdravstveno bezbedna. Sve ovo je prvenstveno finansijski neisplativo, a drugo utiče i na povećano zagađenje životne sredine“, ističe prof. dr Novaković.

Najčešće završimo sa bačenom hranom zbog pogrešnog tumačenja roka trajanja deklarisanog na proizvodu. Ono što je neophodno znati je razlika u terminima „upotrebljivo do…“ i „najbolje upotrebiti do…“ (engl. best before). Oznaka „najbolje upotrebiti do…“ odnosi se na kvalitet proizvoda, a ne na njegovu ispravnost i bezbednost, tako da se može koristiti i kada istekne taj rok. Veoma je važno da osvestimo koje su realne nutritivne potrebe nas i naše porodice i da shodno tome odgovornije kupujemo hranu – da kupovinu pažljivo planiramo i pripremamo balansirane obroke. Ovim ne samo što ćemo racionalnije konzumirati hranu, pa i uštedeti novac, već ćemo posredno doprineti i smanjenju zagađenosti naše planete.

teziravnotezi.rs

No Comments Yet

Leave a Reply