Slavimo Međunarodni dan žena nesvesne istorijske i sociološke prizme koja prati ovaj dan. Koliko smo razočarale Klaru Cetkin na skali od 1 do “evo sad ću”? 

Dobile smo pravo glasa – a i dalje ne izlazimo na izbore.

Dobile smo priliku za bolja radna mesta – a i dalje radimo poslove koje ne volimo.

Dobile smo priliku da biramo – a i dalje ostajemo u lošim vezama.

Dobile smo zaštitu države – a i dalje ostajemo bez posla nakon trudničkog i porodiljskog odsustva.

Zdrave smo i sposobne da se ostvarimo u ulozi roditelja, ipak to ne želimo – a nismo još “načisto” sa stavom da je to potpuno ISPRAVNA ODLUKA.

Odlučile smo da rodimo dete – kad ono neće…

Znamo kako ogovaranja i neistine mogu da povrede – a i dalje ogovaramo.

Znamo da treba da odemo na ultrazvuk dojke – ali i dalje ne radimo ništa po tom pitanju.

Vidimo paučinu u uglu sobe – i ostavimo sve što radimo da odmah očistimo.

Vidimo paučinu u uglu sobe – i ne pada nam na pamet da je očistimo.

Idemo ma manikir – a pesnicu ne umemo da koristimo.

Povećavamo usne hijaluronom – a neme smo za nasilje nad ženama i mobing na radnom mestu.

Naučimo da vozimo – da bi nam pri svakoj vožnji govorili da ne umemo.

Udajemo se – jer tako treba.

Razvodimo se – jer tako ne treba.

Zahvalne smo na poslednjem dobrom rezultatu PAPA testa – a krijemo uloške i tampone po zadžepcima u torbi, da ih slučajno kolege ne vide.

Smatramo da smo Wonder Woman – a odbijamo da pljunemo na Hegela. Na kulturu nastalu po meri muškaraca. Na Marksa, na Englesa, na Lenjina.

Slobodne smo da radimo šta želimo – a mi radimo ono što drugi traže.

Međunarodni dan žena je praznik posvećenenskoj borbi za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. 

Praznik žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš kada je više od 15.000 žena tražilo kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate. Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine.
No Comments Yet

Leave a Reply