Iako nismo uvek zadovoljni izgledom naše kože, moramo imati u vidu koliko je naša koža ustvari jedinstvena i posvetiti joj dovoljno pažnje i adekvatnu negu. Ona je naš najveći organ, prostire se na površini od 1,7m2 i čini 18 odsto naše telesne težine. Takođe, održava unutrašnju temperaturu, štiti nas od štetnih bakterija, povreda, alergena… Važno je znati, da bi koža obavljala uspešno sve ove uloge, značajnu ulogu ima mikrobiom – njen zaštitnik.

 Doc. dr Dušan Škiljević, specijalista dermatovenerologije objašnjava da pojam mikrobioma označava mikroorganizme, ali i delove njihovog genetskog materijala koji može da se nađe na koži, kao i uslove sredine – kože na kojoj obitavaju. Mikroorganizmi se mogu naći na površini kože, u folikulima dlaka, kao i dublje u dermisu. „Mikrobiom je važan deo kožne barijere koji ne dozvoljava patogenim mikroorganizmima da se nasele i razmnože na koži. Nadalje, delovi mikrobioma međusobno komuniciraju u održavanju ove odbrane, ali komuniciraju i sa imunskim sistemom kože, čineći ga čvršćim i sposobnijim da prepozna različite agense koji ga napadaju“, dodaje dr Škiljević.

Dakle, mikrobiom je moguće oštetiti, prvo nepravilnom negom kože i izlaganjem kože nepovoljnom dejstvu različitih zagađivača, a dodatno ne treba zaboraviti i da obolela koža ima različit mikrobiom i da sam proces zapaljenja može uticati na sastav mikrobioma te regije.

Kakav je mikrobiom kod osoba koje pate od atopijskog dermatitisa?

Ono što je izuzetno važno za zdravlje naše kože jeste ravnoteža mikrobioma. Istraživanja koja se sprovode već 25 godina od strane stručnjaka brenda La Roche-Posay pokazuju kako (ne)ravnoteža utiče na zdravlje kože. kožnih Kod različitih oboljenja kao što su pojava ekcema, atopijski dermatitis, seboreični dermatitis, psorijaza, akne i brojni drugi, između ostalog, došlo je do neravnoteže mikrobioma.
Na pitanje šta je osnovna razlika između mikrobioma zdrave osobe i osobe koja pati od atopijskog dermatitisa, dr. Škiljević kaže da je to u staphylococcus aureus, tj. zlatnom stafilokoku. „Osobe koje imaju atopijski dermatitis imaju suvu kožu koja svrbi i peče, a onda se na takvom terenu povremeno, češće ili ređe javljaju napadi zapaljenja u određenim zonama. Za atopijski dermatitis karakteristično je da se zapaljenja, nakon nekog vremena, fiksiraju u tačno određenim zonama, tako da čak i deca i roditelji znaju gde će im se prvo pojaviti zapaljenje. To je jako važno jer onda možemo i preventivno da delujemo kako bi mikrobiom vratili u ravnotežu u toj zoni, da ne bi dolazilo do prevlasti stafilokoka i do novih naleta zapaljenja“, objašnjava dr Škiljević.

No Comments Yet

Leave a Reply