Pet stručnih psiholoških saveta za one koji pokreću svoj biznis – www.kragujevcanka.rs

Pet stručnih psiholoških saveta za one koji pokreću svoj biznis

Svaki početak je težak, pa tako i onaj poslovni. Ako ste rešili da pokrenete sopstveni biznis potrebna vam je i mentalna snaga. Neboša Jovanović je psiholog, biznis coach i mentor. Predsednik je OLI Centra i Evropskog Saveta za Koučing i Mentrorstvo za Srbiju.

„Četrdeset godina se bavim radom sa ljudima kao kouč, mentor, savetnik. Radio sam sa veoma uspešnima i neuspešnima, i kroz to iskustvo iskristalisala mi se razlika u mindsetu između uspešnih i neuspešnih preduzetnika. Ovde ću izneti nekoliko ključnih saveta koji usmeravaju na podešavanje sopstvenog mindseta na uspeh“, poručuje Jovanović, ua BIZLife.

Budite realistični – sagledajte celovito sliku svog posla

Posao ne trpi nerealističnost i svako iskrivljeno opažanje realnosti nosi posledice. U „Treningu emocionalnih kompetencija menadžera“ celovito opažanje stavio sam kao prvu emocionalnu kompetenciju neophodnu za uspeh u biznisu. To je sposobnost da sebe, druge ljude, situaciju, posao, sagledamo u celini, sa dobrim i lošim aspektima, bez prenaglašavanja bilo pozitivne, bilo negativne komponente. Realističnost, kao osnovnu funkciju koju naša psiha obavlja suočena sa infomacijama koje u sebi nose i pozitivne i negativne aspekte stvarnosti, koristi celovitu percepciju, celovito opažanje.

Kada kažemo za nekoga da može da “sagleda širu sliku”, da je “realistična osoba”, govorimo upravo o toj funkciji, ili emocionalnoj kompetenciji, koju njegova psiha obavlja. Ta osoba vidi stvari, događaje, ljude, situacije…onakvim kakve jesu, bez ulepšavanja ili poružnjivanja. Njena opažanja nisu crno – bela, već “iznijansirana”. U svom radu susretao sam često ljude koji se, na početku svog biznisa, zanesu mogućnostima posla, zaradom, privilegijama…i ponašaju se kao zaljubljena osoba koja „odlepi“, ne vidi i negativne aspekte stvarnosti. Kada iskrsnu problemi i nedostaci doživljavaju razočarenje i obeshrabrivanje. Drugi, pak, prenaglašavaju opasnosti i rizike, pa se i ne usuđuju da pokrenu nešto. Jedino se sa adekvatnim, celovitim opažanjem stvarnosti možemo uspešno nositi sa tom stvarnošću.

Donosite zrele odluke

Ne prelamajte preko kolena. Narodna izreka kaže „Tri puta meri, jednom seci“. To ne znači biti neodlučan, već biti promišljen. Kada se oko nečega ne dvoumimo, onda smo jasno opredeljeni da idemo ka ili od nečega, i nema potrebe za procesom donošenja odluka. Odluke donosimo kada su u nama izmešani „za“ i „protiv“, oprečne emocije i stavovi prema nekome ili nečemu.

Tada je potrebno dobro odmeriti „za“ i „protiv“, pozitivne i negativne aspekte onoga prema čemu se opredeljujemo, podneti oprečne emocije koje se u nama javljaju, pošteno „odmeriti“ i „preseći“, doneti odluku koje ćemo se držati i koju ćemo sprovoditi u delo (i pored postojanja suprotnih aspekata-onoga što nas odbija ako se opredelimo „za“ ili onoga što nas privlači ako se opredelimo „protiv“ ili „od“ nečega ili nekoga. Napravite iscrpan menadžment rizika, predvidite i najgore varijante i razmislite o tome da li biste i kako mogli da izađete na kraj sa njima. Ako vas to ne obeshrabri, onda imate realističnu motivaciju. Ne slušajte motivacione govornike koji vas nerealistično ohrabruju porukama tipa „Postavite visoke ciljeve, pa i ako podbacite pogodićete više nego da postavljate niske ciljeve…“. Postavljajte realistične ciljeve. Uvek ih možete usput podići ako vidite da vam ide. 

Pripremite se na frustracije

Retko sve ide onako kako želimo i kako smo planirali. U biznisu je to posebno izraženo. Iskrsavaju prepreke koje nismo predvideli, ili bar ne u toj meri. Naše potrebe su frustrirane i javljaju se negativne emocionalne reakcije. Na to se treba pripremiti. To nije zastrašivanje sebe, već priprema da vas stvarnost ne iznenadi. Frustracije su kao “virusi i bakterije” koji napadaju našu psihu time što osujećuju naše želje i potrebe. Kao što organizam gradi imuni sistem da bi se izborio sa neizbežnim “napastima” od mikroorganizama, tako i naša psiha gradi otpornost na različite frustracije koje su, takođe, neizbežna napast. Razvija se opšti imunitet, ali i posebni imuniteti na konkretne izazivače bolesti, to jest nezadovoljstva, napetosti, bola – kada je u pitanju psihološki imunitet. Svako ima svoju „Ahilovu petu“, nešto što teško toleriše i podnosi.

Nešto što ga frustrira više od drugih osujećenja. Na šta nije otporan – ili tolerantan. U poslovnom životu je, naravno, izazivača frustracije na pretek. Mnogo toga se opire našim željama i potrebama. Međutim, nisu svi podjednako osetljivi, “alergični” ili “netolerantni” na sve vrste frustracija. Dobro je da čovek poznaje i razume svoje “slabe tačke”, ono što ga posebno frustrira i na šta je posebno netolerantan. Netolerancija izaziva intenzivne disfunkcionalne emocionalne reakcije (kažemo “skoči nam temperature, pritisak…proradi nam živac”…). Tolerancija ne znači da osoba nema emocije povodom stvari koje je frustriraju, već da se povodom frustracije doživljavaju funkcionalne emocije koje možemo kontrolisati, emocije koje pokreću na promenu, rešavanje problema, i ne ugrožavaju nas.

Preispitajte svoje resurse i odricanja koja ćete morati da podnesete

Pokretanje samostalnog biznisa je put u nepoznato i valja se što bolje pripremiti. Svaki početak zahteva puno posvećivanje poslu, odvajanje puno vremena, energije i emocionalnih i mentalnih resursa. Neki drugi važan aspekt života bi mogao biti ugrožen. Porodični život, prijateljstva, hobiji, vreme za odmor i opuštanje…Važne ljude, članove porodice, i sebe, treba pripremiti na to kako biste mogli računati na podršku svog okruženja. Emocionalna podrška je veoma bitna u kritičnim situacijama i važni ljudi u vašem životu treba da se osećaju kao saradnici a ne kao oštećena strana. Preispitajte se zašto krećete u privatni biznis. Da li on treba da posluži za poboljšanje života vas i vama važnih ljudi, ili ćete vi poslužiti svom biznisu. Da li ćete braditi da bi živeli ili živeti da bi radili. Mnogi na to zaborave kada se upuste u ovu avanturu. Razmislite i o tome da li postoji neki „igrač neuspeha“ u vama samima, neka vaša osobina koja bi mogla da stavlja „klipove pod točkove“. Da li vas je neka vaša osobina ometala u nekim ranijim pokušajima i aktivnostima? Kako biste mogli da to predupredite? „Autogolovi“ su najgori. Takođe razmislite i o tome koje su vaše najbolje osobine i kako da osigurate njihovu kontinuiranu podršku u radu.

Pronađite „mentora“

Ako imate mogućnost, nađite osobu koja ima iskustva u nekom sličnom poslu, koja vas može uputiti u probleme koji vas čekaju, načine rešavanja, podeliti sa vama svoje iskustvo, preneti neke dobre načine za organizaciju i pokretanje posla…Ne morate sve otkrivati sami. Veoma je bitno i da imate osobu koja će vam biti „ogledalo“, kojoj ćete iznositi svoje ideje, dileme, akcione planove…a koja je u stanju da bude objektivna, da bude i „koristan protivnik“, da oponira kada joj je nešto neubedljivo, rizično, nedorečeno…Bitno je da polemišući sa tom osobom bolje čujete i sebe, neke svoje nedorečenosti. Prikupite što više informacija o poslu kojim želite da se bavite, iskustvima ljudi koji rade nešto slično, kako bi ste u tu avanturu ušli što spremniji, potkovani informacijama i znanjem, i manje se oslanjali na „sreću“, a više na sopstvene resurse. I neka vam je sa srećom.

Autor: Bojana Milovanović, BIZLife

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti javno objavljena.