Bolesti disajnog sistema kao što su prehlada i grip su najčešći uzrok poseta lekaru i brojnih izostanaka sa nastave ili posla. I prehlada i grip spadaju u virusne bolesti, a drugom rečju ih nazivamo viroza. A kako prepoznati kada nas je napala samo prehlada, a kada imamo posla sa gripom?

Prehlada

Od prehlade najčešće obolimo u jesenjim zimskim mesecima, od septembra do aprila. Uzrok mogu biti prvi dani škole, a istina je takođe da se po hladnom vremenu češće i duže zadržavamo u zatvorenim prostorijama, što povećava mogućnost prenosa virusa. To se brzo vidi u vrtićima, školama i unutar porodice jer se tamo infekcije najbrže šire. Prehladu uzrokuju virusi iz više različitih porodica virusa. Poznato je više od 100 različitih virusnih podtipova prehlade i zato od njih možemo oboleti veoma često.

Kako se javlja infekcija sa prehladom?

Većina virusa zbog kojih obolimo od prehlade nalazi se u sekretu iz nosa, a najviše se izlučuje od drugoga do četvrtog dana bolesti.

Možemo se inficirati:

– direktno, odnosno prenosom sekreta iz gornjih disajnih puteva obolele osobe na kožu i sluzokože. Infekcija je moguća putem kontakta sa predmetima na kojima se nalazi sekret iz gornjeg dela disajnog sistema;
– kapljično, odnosno većim česticama sekreta iz gornjega dela disajnog sistema koji dolaze u vazduh kijanjem ili kašljanjem, a zatim na kožu i sluzokože budućeg bolesnika.

Prehlada u naše telo najčešće ulazi kroz nos, ali može i kroz oči. U zadnjem delu nosa i krajnicima se virusi zatim razmnožavaju i vezuju za receptore na sluzokoži. Tako ulaze u ćelije i podstiču inflamatornu reakciju zbog koje se postepeno javljaju karakteristični simptomi prehlade: kijanje, kašalj, zapaljenje očiju i bolovi kod gutanja.

Simptomi se mogu pojaviti 10 sati posle infekcije.

Kakvi su simptomi prehlade?

Znaci i simptomi prehlade se razlikuju od bolesnika do bolesnika, a svi su blagi. Inkubacioni period za prehladu je kratak i većinom traje od 2 do 5 dana.

Obično se mogu javiti:

– sekret iz nosa, koji može biti gnojan,
– začepljenje nosa,
– kašalj,
– bolno grebanje i peckanje u ždrelu.

Drugi simptomi i znakovi su ređe prisutni:

– visoka temperatura (obično kod male dece),
– opšte loše stanje tela,
– bolovi u mišićima,
– kijanje,
– promuklost,
– osećaj peckanja u očima,
– gubitak čula okusa,
– bolovi u ušima.

Kako lečiti prehladu?

Prehlada je blaga bolest koja posle 7 do 10 dana prolazi sama od sebe. Kašalj i opšte loše stanje mogu da traju i do tri nedelje. Kod dece tegobe traju duže nego kod odraslih, a u pravilu nestaju za 10 do 14 dana. Lečenje prehlade je simptomatsko, što znači da lečimo, odnosno olakšavamo simptome. Za lakše disanje mogu se uzeti dekongestivi, koji će očistiti sluzokožu nosa, a za ublažavanje bolova mogu se uzeti paracetamol i nesteroidni antireumatici.

Prehlada sama po sebi nije opasna, ali zbog nje možemo biti podložniji drugim bolestima ili se mogu pogoršati druga patološka stanja. U približno 0,5% do 2% slučajeva prehlade bolest se komplikuje zbog druge bakterijske infekcije, npr. upale paranazalnih sinusa, srednjeg uha ili pneumonije, a moguće je i pogoršanje hronične bolesti pluća. Brojni virusi koji kod odraslih uzrokuju samo prehladu kod odojčadi i male dece mogu da izazovu bronhiolitis.

Prehlada ili grip?

Obe bolesti, i prehlada i grip, su virusne bolesti disajnog sistema, odnosno viroze, ali se ipak prilično razlikuju. I virus gripa se javlja naročito u zimskim mesecima, a zbog velike infektivnosti grip se javlja u obliku većih ili manjih epidemija, ponekad čak pandemija. Svi simptomi gripa izbijaju odjednom i obično traju jednu nedelju: visoka temperatura, suvi kašalj, bolovi u mišićima i glavobolja.

Za razliku od prehlade, gde se simptomi javljaju postepeno jedan za drugim, grip započinje iznenada.

Doc. dr Mateja Logar za Imoglukan
specijalista infektolog, Infektivna klinika Ljubljana

No Comments Yet

Leave a Reply