Imunološki sistem je temelj odbrane ljudskog organizma od napada stranih mikroorganizama, zasnovan na stvaranju antitela. U velikoj meri zavisi od stila života, ali je uslovljen i genetikom i životnom okolinom.

Hronični umor govori da imunitet opada. Bez obzira na trajanje spavanja i neizlaganje većim fizičkim i psihičkim naporima, postoji učestali osećaj umora i malaksalosti, isrpljenost, opšta slabost tela, bezvoljnost, umor… jednom rečju – nedostatak energije.

Učestale infekcije su signal da se telo ne štiti od bolesti kako treba, jer nije u mogućnosti da se brani od uticaja štetnih mikroorganizama. Dok kod ljudi sa dobrim imunitetom organizam reaguje na vreme i eliminiše uzročnike infekcija bez problema, kod ljudi sa slabim imunitetom, infekcije se stalno iznova vraćaju.

Promene na koži, noktima i kosi takođe govore da je oslabljen imunitet. Suva i problematična koža, pojave ekcema, perutanje kože, slaba kosa sa ispucalim i lomljivim krajevima i krti nokti – sve to ukazuje na probleme sa imunitetom.

Preterano mršavljenje može da nastane i kad je imunitet u lošem stanju, pa telo koristi sve rezerve energije da se izbori protiv infekcije. Poremećajem imunološkog sistema nastaju i problemi u radu organa za varenje, pa se štetni organizmi šire i napadaju organe, a telo ne može da apsorbuje hranljive materije iz unetih namirnica.

Preterana težina nastaje deponovanjem masnih naslaga na određenim delovima tela, umesto da te masti budu optimalno iskorišćene. Tada jetra mora da radi većim kapacitetom da bi te masnoće razložila, čime zanemaruje svoju glavnu funkciju – čišćenje toksina iz organizma.

Usporeno zarastanje rana nastaje kada oslabljeni imuni sistem ne reaguje dovoljno brzo, tako da rane ostaju dugo na koži i teško se povlače, a kroz njih u organizam prodiru bakterije i stvaraju infekcije.

Dugotrajne prehlade su one koje traju duže od 7 do 10 dana, koliko je potrebno prosečno zdravoj osobi da se izbori sa uzročnicima prehlade. Kod osoba sa slabim imunitetom antitela se razvijaju usporeno ili uopšte ne mogu da se formiraju, a broj belih krvnih zrnaca je mali, pa zbog toga prirodni štit protiv bolesti nije dovoljno stabilan.

Alergije su preosetljivost organizma na neke supstance, situacije i fizička stanja (npr. sezonske alergije, alergije na hranu, na životinje, na prašinu, na polen…). Iako mnoge alergije ne zavise od same jačine imuniteta, slučajevi stalnog ponavljanja alergija govor lošem stanju imunološkog sistema.

Herpes na usni i koži je čest pokazatelj slabog imuniteta, jer iako je većina nas u sebi ima taj virus, on je pritajen i infekcija se ne pokazuje uvek.

Kao i za sve ostalo, i za dobar imunitet je presudan stil života. Potrebno je najmanje osam sati spavanja, redovna fizička aktivnost više puta nedeljno, boravak u prirodi, eliminisanje uzročnika stresa i okruženost prijatnim ljudima. Zdrava ishrana i dovoljno unošenje vode se podrazumevaju.

No Comments Yet

Comments are closed