Naučnici tvde da svakodnevna šetnja smanjuje rizik od nastanka dijabetesa i visokog krvnog pritiska, pritom nije neophodno napraviti  10.000 koraka i manja fizička aktivnost je dobra za Vaše zdravlje. Osim toga, šetnja smanjuje anksioznost i poboljšava imunitet. Dijabetes je jedna od najčešćih bolesti savremenog doba, a prema procenama Međunarodne federacije za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF), 371 milion ljudi u svetu ima ovu bolest.U svetu u 2000. godini od hipertenzije je bolovalo 972 miliona ljudi, a procena je da će do 2025. godine 60% ljudi bolovati od arterijske hipertenzije.Broj obolelih raste svakog dana, ali naučnici tvrde da postoji jednostavan način da se smanji rizik od nastanka ovih bolesti.

REŠENJE JE U HODANJU!

Preporučeno je da se prelazi 10.000 koraka dnevno, ali najnovija istraživanja ističu značaj i manjeg broja koraka u prevenciji bolesti.U studiji koju su radili Pedro F. Saint-Maurice  i saradnici utvrđeno je da ljudi koji pređu od 4.000 do 8.000 koraka smanjuju rizik od smrti izazvane srčanim bolestima i kancerom za 2/3. Oni su dodali da ljudi koji pređu 12.000 koraka dnevno mogu smanjiti rizik za 90%. U drugoj studiji koju je sprovela Američka kardiološka asocijacija EPI, naučnici tvrde da ljudi u srednjim godinama koji devet godina pešače više od proseka imaju 43% manji rizik od dijabetesa i 31% manji rizik od nastanka srčane hipertenzije. Ova studija je bila prikazana u martu ove godine u Feniksu (Arizona) na skupu američkih kardiologa na sesiji ,, Epidemiologija, prevencija/životni stilovi i kardiometaboličko zdravlje”. 

ŠTA SU ZAPRAVO NAUČNICI OTKRILI?

Studija prikazana u martu ove godine je zasnovana na podacima od 1.923 ispitanika uključenih u takozvanu CARDIA studiju.Uzimajući sve u obzir, istraživači su istakli da svakih 1.000 koraka u razdoblju od devet godina smanjuje gojaznost kod sredovečnih žena. Učesnici studije su nosili uređaje za merenje fizičke aktivnosti najmanje deset sati četiri dana nedeljno. Prosečna starost bila je 45 godina, 60% učesnika su činile osobe ženskog pola, od toga je 40% bilo crnkinja. Praćeni su 9 godina. Žene ispitanici sa najvećim brojem koraka su imale 61% manje šanse da budu gojazne u odnosu na one koji su imale manji broj koraka. Kod muškaraca ipak nije uočena povezanost izmedju broja pređenih koraka i smanjenog rizika od gojaznosti.  Doktor Cyrus Khambatta tvrdi da šetnja 30 minuta  pre i posle obroka pomaže u smanjenju nivoa glukoze u krvi, iako većina populacije smatra da šetnja nije dovoljna za očuvanje psihičkog i fizičkog zdravlja.

FAMOZNIH 10.000 KORAKA 

Priča o famoznih 10.000 koraka datira iz 1960. godine u Japanu. Naime, japanski naučnik dr  Yoshiro Hatano je bio zabrinut porastom gojaznosti kod japanskog naroda i sproveo je istraživanje o količini kalorija koja se gubi prilikom vežbanja. U svom istraživanju utvrdio je da svaka osoba predje od 3.500 do 5.000 koraka dnevno i da ukoliko se taj broj poveća na 10.000 dnevno osoba sagori 20% svog kalorijskog unosa ili 500 kalorija dnevno. On je 1964. godine osmislio pedometar pod nazivom Manpo-kei, koji je postao ekstremno popularan za vreme Olimpijskih igara u Tokiju i šire zbog svoje jednostavnosti i efikasnosti.

STRUČNJACI O PEŠAČENJU

– Dr Khambatta ističe da je značaj pešačenja ogroman. Naime, ona navodi da fizička aktivnost povećava dotok krvi u mozak, kao i da veći broj koraka na dnevnom nivou može smanjiti depresiju i anksioznost.  ,,Hodanje je jednostavan, besplatan način za poboljšanje mentalnog zdravlja i istovremeno može biti socijalna aktivnost.“- Dr DaPrato navodi da treba početi polako sa fizičkom aktivnošću i da će se Vaše telo vremenom prilagoditi kao i da ćete biti zahvani kada dođe sezona hladnog vremena i  gripa. ,,Nakon stalnog pešačenja 3-4 nedelje, Vaše telo se prilagođava na takvu vrstu stresa. Bakterija iz spoljašnje sredine deluje kao stresor ali sada organizam mnogo efikasnije reaguje na stresore i na prisustvo bakterija u organizmu. Ovo objašnjava zasto osobe koje vežbaju  nisu često prehlađene.” – Medicinska sestra Sarah Sato preporučuje da dnevni broj koraka bude između 4.000 i 8.000, ali i da je sem kvaniteta bitan i kvalitet, pa navodi da je bolje šetati u prirodi nego u tržnom centru.

KAKO DA POVEĆATE BROJ KORAKA?

Mimi Secor, viša medicinska sestra specijalizovana za zdravlje žena starijih od 40 godina, fitnes i međunarodni predavač i konsultant, na svojim radionicama ističe da je navika hodanja značajnija od samog intenziteta. U njenim preporukama nalaze se saveti kako da u svakodnevnom životu povećate broj koraka:-Koristite stepenice na poslu i u zgradi umesto lifta-Izbegavajte online kupovine i parkirajte dalje do prodavnice-Prošetajte svog psa-Pratite svoj svakodnevni napredak u broju peđenih koraka i uživajte u svom uspehu-Šetajte sa prijateljima i porodicom Šetnja svakako ima više koristi nego štete, zato iskoristite svaki svoj slobodan trenutak za šetnju po lepom danu i uživajte u svim blagodetima zdravlja koje Vam šetnja pruža. 

Healthline, Dr Emilija Jovanović

No Comments Yet

Leave a Reply