Posmatrala je veliko belo platno koje su letimično milovali zraci jutarnjeg sunca. Miris vetivera, jasmina, ružičastog bibera i opojne tuberoze, širio se oko vitkog tela u somotskoj trenerci, ritmičnim pokretima pulsnih tačaka. Rezak miris jutarnje kafe razbuđivao je njene nade, strahove, uverenja i sećanja. 

I da imam dar Lotreka, nije dovoljno, pomislila je, a njene misli, poput zaljubljenosti koja se ne da sakriti, otkrile su nameru da pojednostavi sebe – bojama. 

Sada

Ona je crvena. Čvrsto stoji na tlu, baš poput crvene telefonske govornice koju svakodnevno viđa na putu ka poslu. Od obližnjeg kafea do stana, od stana da lokalne pijace, od pijace do male antikvarne radnje na uglu. Posmatrano očima prolaznika, ona besciljno luta. Viđeno njenim očima boje morskih dubina svaki korak vodi je bliže odredištu – skromnoj, bezrazložnoj i ogoljenoj sreći. Prepodnevne sate provodi tipkajući po tastaturi i vešto, poput hirurga koji ušiva ranu, stvara za sebe i druge. Bavi se modernim poslom, koji ne ume da objasni na démodé način. Nije školovana za to što radi, a prethodo sedamnaestogodišnje obrazovanje naučilo ju je najvažnijem – da zna šta neće. 

Zaljubljena je. Na domalom prstu desne ruke nosi jednostavan prsten od belog zlata, kao dokaz da čista ljubav ne postoji samo među stranicama romana.

Nasmejana je, a ponekad očima krupnim kao u srne pokaže i emociju kojoj nije mesto među svetom. Pogled može da spusti, mada je zapretila tom refleksu uz obrazloženje da ima najlepšu boju očiju i da je svetu potrebno da se sladi tom lepotom. Jezik je često njen problem. Tačnije simpatički udar jezika o gornje nepce koji za rezultat ima reči čiji je eho trebalo da bude na drugom mestu. Kada opsuje pred punom sobom rođaka ili kada priča svoju istinu pred ljudima čija to istina nije – e, to su trenuci u kojima bi radije pojela svoje reči, makar imale ukus vrganja koji joj izazivaju mučninu! 

Ona ne ide često u crkvu,  čak se i na sopstvenom venčanju smejala stihovima o Rahili i ženi nastaloj od muškog rebra, mada je to pripisala tremi. Pozitivnoj, naravno. Ne ide često u crkvu, ali uvek se iskreno pomoli za zdravlje nepoznate osobe ka kojoj su se uputila kola hitne pomoći pod rotacijom.

*

Ritmičnim pokretima četkicom nanosi crvenu boju na platno, ali je oblik teško definisati. To je ona sada: snažna, odlučna, hrabra, voljena. Baš kao i crvena boja karmina na usnama Nikol Kidman sa kojom je često porede na fizičkoj osnovi, a ona se raduje kao da je to istina. 

Nekada

Bila je plava. Ne zato što joj je to omiljena boja, već iz čiste nostalgije za bojom kose u detinjstvu. Sjajni uvojci boje sena na podnevnom suncu ne mogu se pretočiti u tubu farbe za kosu. Učila je engleski, išla na treninge odbojke, košarke, modernog plesa i tenisa. Odustajala i počinjala ponovo. Pisala sastave o Sofki iz Nečiste krvi, dobijala petice iz istorije, dvojke iz geografije i jedinice iz fizike. 

Jednom prilikom, u ranom detinjstvu, šetala je sa majkom, divila se šarenim krugovima semafora i videla žene bledih lica obučene u crno. Upitala je nevinim glasom – Mama, šta je ovo? Pa ja ovo nisam videla ni u zoološkom vrtu! Ona se toga naravno ne seća, ali svaki put se nasmeje reakciji oca kada kaže da će da traži popu da vrati pare od krštenja, jer majka i ona videle su tada – kaluđerice! 

Volela je vožnje tramvajem do stanice blizu zoološkog vrta u Beogradu. A više od toga volela je odlaske u Beograd i tri noćenja godišnje u mirnoj ulici koja će zauvek mirisati na Femme Rochas. 

*

Na ovom platnu nema mesta za sve moje plave trenutke, izgovorila je i otpila gutljaj kafe. Tri plave tačke na platnu nepravilnog oblika harmonično su uklopljene sa crvenom bojom. Uživajući u spokoju koji je otisak četkice doneo, skupila je kosu u neurednu punđu, odložila slikarski pribor i otvorila Stendalovo Crveno i crno. 

Sutra

Biće bela. Ne zato što mešanjem crvene i plave nastaje bela boja, već zato što će znati da čuva leđa svojim interpretacijama – uvek i svuda. Ostaće bledog tena nakon svakog letovanja jer će prihvatiti da zdravlje i lepota nisu rezultat trenda. Uzimaće najbolje i od plave i od crvene i obojiće svaki zvuk, dodir i glas, iako nikada neće naučiti da slika. Setiće se, uz osmeh, svakog detalja, osobe i emocije, ušuškanih u sigurnost plave boje – jer prošlost brzo dolazi. Slaviće energiju crvene boje jer u sadašnjosti treba raditi samo dve stvari – voleti život i biti TU! Radovaće se beloj jer njeno prostranstvo nudi bezgranične mogućnosti.

No Comments Yet

Leave a Reply