Holesterol se prirodno stvara u našem organizmu i to uglavnom u jetri. Neophodan je za stvaranje hormona (estrogena i testosterona), a ključan je sastojak kortizola, koji je od presudne važnosti za kontrolisanje različitih vrsta upalnih procesa u organizmu. Bez holesterola, ne bi nam ni sunčeva svetlost pomogla da stvorimo neophodni vitamin D. Osim toga, holesterol učestvuje i u stvaranju žučne kiseline bez koje ne bismo mogli da svarimo masti.
Holesterol ima važne funkcije u organizmu čoveka, međutim prevelika količina holesterola u krvi povezana je sa povećanim rizikom od ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Ranija se verovalo da povišen holesterol u krvi dolazi sa povećanom konzumacijom hrane bogate holesterolom (npr. žumanca, mesa i mesnih prerađevina). U tom smislu, eksperti danas smatraju da zdrav obrazac ishrane ne treba da strogo ograničava unos holesterola, kao što je bio slučaj sa preporukama pre 2015. godine. Ipak, trebalo bi da kontrolišemo njegov unos, jer hrana bogata holesterolom često sadrži i zasićene masne kiseline koje su nedvosmisleno povezane sa povećanim rizikom od pojave hroničnih nezaraznih bolesti. Kada jedemo previše hrane koja je bogata visokozasićenim masnim kiselinama i trans-mastima, naša jetra počinje da proizvodi više holesterola nego što nam je potrebno. Taj višak holesterola je opasan, jer izaziva stvaranje plaka koji se taloži na zidovima arterija, koje se ujedno sužavaju i zbog toga protok krvi postaje otežan.
Sa druge strane, jaja i pojedine vrste ribe bogat su izvor holesterola, ali istovremeno siromašne zasićenim mastima i ove namirnice se mogu slobodno konzumirati zajedno sa drugim namirnicama, a u skladu sa energetskim dnevnim potrebama i unosom namirnica iz grupe proteina.