Pored toga što svojom raskošnim i raznobojnim cvetovima oplemenjuju životni prostor hrizanteme po starom kineskom predanju imaju i čarobno dejstvo, jer donose sreću i zdravlje. Prvi put se pominju u egipatskim spisama koje datiraju iz 15. veka pre naše ere. Sudeći po crtežima na grnčariji pronađenoj u arheološkim nalazištima u Kini, naučnici smatraju da su hrizanteme kultivisane mnogo ranije. U Kini je jedan grad dobio ime Ču-Hsien – Grad hrizantema. Konfučije je predložio da se koristi kao predmet meditacije. Stara kineska izreka glasi: „Ako želite da budete srećni celog života, gajite hrizanteme“. U Japanu je ova biljka još 910. godine proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Cvet se našao na pečatu i grbu carske porodice. Japanci smatraju da je način na koji ovaj cvet otvara latice savršenstvo. Od 1888. godine Orden Hrizanteme je najveća državna nagrada Japana. Svake jeseni Japanci slave Festival hrizantema – Praznik sreće. Iz Azije su hrizanteme stigle prvo u Veliku Britaniju, a zatim se njihova popularnost raširila po čitavoj Evropi. Švedski botaničar Karl Line dao joj je ime koristeći grčke reči chrisos (zlatni) i anthemon (cvet) – zlatni cvet.

Danas se hrizanteme gaje širom sveta i nose određenu simboliku. Na severu Evrope predstavlja iskrenost, dok se u Australiji hrizantema poklanja ženama za Dan majki i muškarci je u čast praznika nose na reveru. U SAD-u se hrizantema smatra cvetom radosti i zvanični je cvet grada Čikaga. Rusi su svoje samohodno protivtenkovsko oružje nazvali „Hrizantema S“ što svedoči da hrizantema nije samo nežna i lepa biljka.

Na našem području hrizanteme lako uspevaju i veoma su otporne. Rastu i cvetaju zasađene u bašti ili u saksiji, na terasama i u zatvorenim (osvetljenim) prostorijama. Budući da je „oživljavanje“ najzahtevniji posao i da se s tim postupkom počinje u rano proleće, preporučujemo da nabavite već razgranatu biljku u saksiji. Ima ih u cvećarama i na pijacama. Cene su veoma pristupačne. Uz redovno i umereno zalivanje hrizanteme će u dvorištu ili na terasi cvetati sve do mraza. Povremeno treba odstraniti uvele cvetove kako bi se pojavili novi. Pošto precveta možemo je sačuvati za narednu godinu tako što ćemo je posaditi u baštu i zaseći vrh. Razmak između dve sadnice treba da bude oko 40 cm. Na proleće će izbiti mladari koje treba orezati kako bi biljka dobila na gustini. Orezivanjem formiramo i oblik biljke. Kada se pojave pupoljci orezivanje nije preporučljivo. Ukoliko želimo da hrizantemu sačuvamo u saksiji za narednu godinu treba je skloniti sa mraza, orezati i redovno zalivati u toku zime. U proleće je treba presaditi u veću saksiju. Poželjno je da hrizanteme zasadimo u rastresitu zemlju i da ih bar jednom nedeljno zalijemo prehranom (raspitati se u poljoprivrednoj apoteci).

U jesenjim danima kada nedostaje radosnih boja ove lepotice prosto mame da zažive u našim domovima. Ima ih u više stotina boja i nijansi.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.