Lepota je odraz unutrašnjeg blagostanja i potpunog odsustva zdravstvene neravnoteže – u kontekstu fizičkog i mentalnog zdravlja. U eri savremenih tehnologija kada se “brzo živi” beleži se sve veći broj ljudi koji se bore sa napadima panike. Napadi panike nisu znak slabosti, kao ni simptom nekog ozbiljnog zdravstvenog oboljenja i mentalnog poremećaja.
Mogu se javiti bilo gde, bilo kada i bilo kome, ali najveći broj napada panike posledica su svakodnevnog stresa kojem je savremeni čovek izložen. Posao i karijera, kao i finansijski motivi najčešći su okidač za napade panike, ali ne treba zanemariti i potpuno izostaviti i druge uzročnike.
Napadi panike manifestuju se kao osećaj da nešto sa organizmom nije u redu – javlja se ubrzan rad srca, bol u glavi, moguće i vrtoglavica, neprijatan osećaj u stomaku, malaksalost u nogama, trnjenje ruku, pritisak u ušima. Osoba misli da će nešto loše da se desi – da će izgubiti svest, doživeti infarkt, pasti i biti ponižena pred drugima (naročito ukoliko do napada panike dođe u većoj grupi ljudi).
Psihoterapeuti savetuju da osoba kod koje se javljaju napadi panike ne krivi sebe i ne upada u krug negativnih misli i uzročno-posledičnog ponašanja. Postoji sjajan trik čijim praktikovanjem osobe značajno mogu da umanje senzacije prilikom napada panike, a time i strah od – straha.
Ukoliko se osoba nađe u situaciji u kojoj nastupa napad panike ili iracionalan, neobjašnjiv strah treba da učini sve kako bi se uplašila još više. Dakle umesto skretanja misli sa paničnog napada ili osećaja straha, osoba treba da se u trenutku fokusira na eventualni najgori ishod. Tokom tog procesa, savetuje se da osoba vizualizuje problem, panični napad, strah – da mu određeni geometrijski oblik, boju, teksturu, pa čak i miris. Kada samoizazavani, odnosno produbljeni strah eskalira do nivoa najjače senzacije, osoba zamišlja kako jednostavno strah odbacuje od sebe.