Od malena nam govore kako je čitanje dobro za nas. Roditelji i lekari, nastavnici i bibliotekari oduvek ističu prednosti čitanja knjiga, ali da li su nam ikada rekli kako čitanje zapravo utiče na naš mozak?

Čitanje je verovatno jedan od najboljih i najblagotvornijih hobija na svetu. Bilo da čitate fikciju ili nefikciju, novine ili pesmu, ne samo da učite nešto novo, čitanje je zabavno i opuštajuće.

Naučnici i istraživači potvrdili su da čitanje umanjuje nivo stresa u našem organizmu i umiruje otkucaje srca i krvni pritisak. Dokazano je da poboljšava pamćenje, osnažuje opšte sposobnosti mozga, i štaviše pojačava moć empatije. Za osobe koje redovno čitaju se čak smatra da imaju duži životni vek.

Kako onda čitanje čini sve to? Kao što je slučaj sa brojnim drugim fenomenima ljudskog postojanja, sve počinje od mozga. Dok čitate ove reči, vaš mozak istovremeno prolazi kroz nekoliko napornih procesa, od razumevanja reči i slušne detekcije, do vokalizacije i vizualizacije, pa sve do poznatog doživljaja koji volimo i zovemo čitanje.

Čitanje je magičan i donekle i dalje neistražen proces, ali evo pet načina za koje znamo na koje čitanje utiče na naš mozak.

#1 Bolje povezujete nove  podatke sa već stečenim znanjem

Nije retkost čuti da ljudi kažu da je neka knjiga promenila njihov život, ali da li ste znale da čitanje romana zapravo može da izmeni mozak?

Istraživači sa američkog univerziteta Emori došli su do otkrića da pripovedački stil izaziva promene u mozgu, ne samo dok čitamo, već i kasnije, dok “varimo” pročitano štivo. Prema rezultatima ovog istraživanja, kada čitamo, veza sa levim temporalnim korteksom (oblast povezana sa recepcijom jezika) je povišena. Ta povećana aktivnost se nastavlja u sledećih nekoliko dana.

#2 Osećate kako je biti u tuđim cipelama

Prema istom istraživanju, čitanje ne samo da povećava vezu sa temporalnim korteksom, ono takođe povišava aktivnost u srednjem sulkusu (četvrtoj moždanoj komori), regiji odgovornoj za primarne senzorne motorne aktivnosti. Kada čitamo, neuroni u ovoj oblasti mozga se aktiviraju da stvore senzaciju čitanja akcije iz knjige, već i doživljanja opisanog. Setite se samo omiljene knjige iz detinjstva, poput Malog pirata ili Orlovi rano lete, i videćete kako ste se osećali kao da ste vi junaci knjige.

#3 Mozak se “uštimuje” i stvara više bele mase

Želite da poboljšate sposobnosti svog mozga? Čitajte knjige, jer prema rečima istraživača sa univerziteta Karnegi Melon, vežbe čitanja, posebno kod dece, mogu da izmene moždano tkivo nabolje. Istraživanja uz 2009. godine su pokazala da intenzivne vežbe čitanja olakšavaju usvajanje novog znanja kod dece tako što se mozak fizički obnavlja. Na taj način, mozak stvara više bele mase, koja poboljšava komunikaciju unutar mozga.

#4 Poboljšava kapacitet radne memorije

Kao neurološki naporna aktivnost, čitanje je najbolja vežba za vaš mozak iz mnogo razloga. Glavni je taj da poboljšava sposobnost boljeg pamćenja. Dok čitamo, nekoliko moždanih funkcija je aktivno, uključujući vizualne izvučne procese, fonemska svest, razumevanje i drugo. Ono po čemu se čitanje razlikuje od  gledanja ili slušanja medija je to što daje mozgu vremena da stane i razmisli o tome čemu je izložen. Ima vremena da obradi podatke, zamisli ih i nama ih predstavi kao da se nama samima događaju. Kao posledica ponavljanja ovog procesa, naše pamćenje je osnaženo.

#5 Povećava raspon pažnje

U ubrzanom, virtualizovanom svetu u kom živimo, svakodnevica je čuti da ljudi imaju sve kraći raspon pažnje. Lako nam dosadi svaka aktivnosti, i potrebno nam je da se redovno “hranimo” novim stimulansima. Ako vam je preko glave ove oklnostima izazvane potrebe, posvetite se čitanju.

Aktivno korišćenje interneta je poboljšalo naše kratkoročno pamćenje i sposobnost da “multitaskujemo”, ali po cenu toga, naše dugoročno pamćenje je vidno oštećeno. Dok čitamo, međutim, čitamo redom i postepeno, i takva aktivnost daje mozgu vremena da “spakuje” nove informacije, a ne da ih samo “šalta” i ubrzo zaboravi i odbaci. Čitanje je i u ovom slučaju vrsta vežbe, jer smo posvećeni onome što čitamo, polako pakujemo podatke u mozak, a ne uzimamo samo ono što je već servirano na tanjiru. Ovo je naročito važno za decu.

M.S.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.