Koja je starosna granica za usvajanje stranog jezika?

Da li ste nekada razmišljali o tome zašto deca lakše uče strane jezike od odraslih? Ukoliko jeste otkrivamo vamrezultate najnovijih istraživanja iz te oblasti. Evo koja je to starosna granica za usvajanje stranog jezika.


Vremenska granica do koje naš mozak može lakše usvajati strani jezik završava se u kasnijim godinama nego što je do sada smatrano. Najnovija istraživanja su pokazala da bi sa učenjem stranog jezika trebalo početi do desete godine života. ukoliko želite da postignete uspeh.

Učenje jezika postaje sve teže što smo stariji. Ko god je poredio svoje sposobnosti za učenje sa nekim detetom to dobro zna, ali koliko zapravo traje ta vremeska granica još uvek nije do kraja pojašnjeno.

Jedno novije istraživanje koje su vodili MIT i Harvardski univerzitet, objavljeno i u časopisu Cognition, pokušava da razjasni ovu granicu. Utvrđujući jasnije vremesku granicu, došli su do zaključka da zlatni period za učenje duže traje nego što se mislilo, i završava se u 17/18. godini.

Da bi se postigao nivo približan maternjem jeziku, međutim, potrebno je da se počne sa učenjem i primenjivanjem jezika do desete godine. U suprotnom, ne bi imali dovoljno vremena da iskoristite period lakšeg usvajanja pre nego što sposobnost počne da slabi.

Studije koje se bave lingvističkim sposobnostima su komplikovane s obzirom na to da je teško u laboratoriji reprodukovati dinamiku učenja na duži period. U testovima, kojima su podvrgnuti odrasli i deca, u učenju stranih reči, uspešniji su odrasli. Ali u svakodnevnom životu, stvari su drugačije.

Budući da je kompleksno pratiti jednu osobu nekoliko godina, istraživači su izabrali drugačiji pristup. Istraživanje je sprovedeno na osnovu analize jednog gramatičkog kviza, koji je primenjen na 670.000 ljudi, što je najobimnija arhiva ikad prikupljena za studiju ovakvog tipa.

Istraživači su pripremili kviz koji traje 10 minuta, na temu gramatike engleskog jezika, dovoljno prijemčiv da  postane svuda korišćen. Zamišljen je tako da prati lingvističke sposobnosti stotine hiljada ljudi u različitim fazama njihovog učenja, a koji su počeli sa učenjem u različitoj životnoj dobi.

Taj test je podrazumevao jezičke zamke koje su služile da bi proverili tip dijalekta engleskog jezika koji je naučen i da bi se procenila prirodnost u korišćenju i znanju jezika. Kada je objavljen na internetu, odgovori korisnika bili su masovni − prve sedmice su prošle u sprečavanju odluke da se sajt ugasi zbog prevelikog korišćenja.

Rezultati su jasno pokazali da sposobnost za učenje stranih jezika sa lakoćom ostaje sve do 17/18. godine (suprotno dotadašnjim hipotezama, prema kojim granice ide do 5. godine ili do puberteta).

I odrasli su takođe uspešni u učenju jezika, ali ako počnu da ih uče u adolescenciji ili u zrelijim godinama ne mogu da se nadaju tečnosti govora kao da im je maternji jezik.

Motiv nije jasan, može zavisiti od bioloških faktora, povezani sa karakteristikama mozga (posebno sa time kako se razvija tokom puberteta) ili od sociokulturalnih faktora. Sa 18 godina se najčešće suočavamo sa odlaskom iz kuće zbog studija ili zbog posla. Ova promena stila života mogla bi takođe imati uticaj na učenje.

Različiti faktori mogu uticati na procese u našem mozgu, ali sada smo ipak uvereni da deca ne gube šansu za usvajanjem stranih jezika nešto kasnije, ako tu šansu propuste u ranom detinjstvu.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.