Zamišljen kao dan u nedelji posvećen odmoru, okupljanju porodice i druženju sa prijateljima, neradna nedelja je tokom vremena dobila sve više na značaju, kako u svetu, tako i kod nas. Neke zemlje su odlučile da reaguju odmah i ozakone rad nedeljom kao zabranjen, dok su druge i dalje u statusu posmatrača sa ciljem da izmere sve pluseve i minuse ovakvog načina organizovanja radne snage i privrede.
Najsvežiji primer ozakonjenja neradne nedelje dolazi iz Slovenije u kojoj je parlament odobrio izmene Zakona o trgovini i obezbedio radnicima u toj zemlji da im poslednji dan u sedmici bude rezervisan za odmor. Svetli primer dolazi i iz Crne Gore koja je takođe rezervisala nedelju za odmor za sve radnike u svojoj zemlji i to još od oktobra prošle godine.
Umesto da se ova ideja podržava ili osporava, u Srbiji je, usled pandemije korona virusa, a tokom perioda vanrednog stanja, ona testirana u stvarnosti – na samom „terenu“. Dogodilo se to da nismo išli u trgovine, i to ne samo nedeljom, nego celi vikend, i da smo preživeli i već u ponedeljak krenuli sa ustaljenim načinom života i rada, kao i navikama oko nabavke hrane i potrepština.
Neka svako odluči u skladu sa svojim potrebama
Ideja jeste testirana, ali nakon ukidanja vanrednog stanja, život se vratio na staro i trgovinske radnje su ponovo počele da rade radnim danima do kasno uveče kao i redovno vikendom.
Stavovi privrede povodom inicijative za ukidanje rada nedeljom su različiti i zavise dosta od delatnosti. Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije kaže da su analize stavova trgovaca dale različite rezultate.
– U određenim segmentima trgovine došlo bi do relaksacije radne snage, dok bi u određenim vrstama trgovine realizacija ove inicijative dovela do usložnjavanja organizacije procesa rada kao i do smanjenja broja radnih mesta. S tim u vezi, smatramo da su postojeća zakonska rešenja dala mogućnost svakom pojedinačnom privrednom subjektu da u skladu sa svojim potrebama i poslovnom politikom organizuje radno vreme. Takođe, analiza stavova zaposlenih u trgovini je pokazala da ni oni nemaju jedinstven stav po ovom pitanju i da je pitanje plaćanja prekovremenih sati i rada praznikom važnije od pitanja rada nedeljom – ističe Malinović za sajt Poslovi.infostud.com.
A šta na sve to kažu poslodavci, jesu li trgovine u Srbiji spremne da uvedu neradnu nedelju? U našoj mini anketi učestvovale su kompanije Univerexport i Mercator, koje se, kako kažu, već bave ovim pitanjem:
Raspoloženi za promene
Univerexport: Da. Smatramo da nedelja treba da bude neradan dan u svim oblicima trgovine. U tom smislu podnosili smo određene inicijative Privrednoj komori Srbije i učestvovali u radnim grupama koje su analizirale ovu temu.
Mercator S: U donošenju takvih odluka pažljivo osluškujemo želje naših zaposlenih i primarno se rukovodimo njihovim potrebama. Zato smo još 2018. odlučili da u sektoru maloprodaje uvedemo petodnevnu radnu nedelju i počeli da primenjujemo ovakav koncept rada. To je projekat koji zovemo „5+2“ i pokriva preko 50% naših ljudi u maloprodaji, radimo i dalje na implementaciji u ostatku maloprodaje.
Isti projekat smo početkom ove godine počeli da primenjujemo i u našoj veleprodaji i logistici i do sada smo pokrili 50% objekata uz plan da do kraja godine svi zaposleni imaju po 2 slobodna dana.
Koje bi bile pozitivne, a koje negativne posledice neradne nedelje?
Univerexport: Neradna nedelja bi po nama donela stabilizaciju na tržištu radne snage, povećala zadovoljstvo zaposlenih, budući da bi tada zaposleni imali predvidivost svog slobodnog dana, odnosno nedeljnog odmora. Smatramo da ne postoje negativne posledice ovakve odluke, ukoliko bi se ista donela na nivou Republike i time sprečilo prelivanje radne snage. Eventualno bi moglo privremeno da dovede do nezadovoljstva određeneg broja potrošača koji su navikli da nedeljnu kupovinu obavljaju baš nedeljom.
Mercator: Svakako da bi trebalo razmišljati kako pronaći kompromisno rešenje koje bi uskladilo interese zaposlenih, potrošača i čitave zajednice. Kako je nedelja inače percipirana kao dan koji svi provodimo u krugu porodice, upravo bi „jednake šanse za sve“ i bile pozitivna strana ove ideje. Što se tiče negativnih posledica, pad prometa i ekonomije u celini svakako su dva ključna negativna faktora, o kojima svedoče iskustva zemalja koje su se za to odlučile.
Opcija i skraćeno radno vreme
Da li je pandemija otvorila još neke perspektive?
Univerexport: Iz našeg ugla, pandemija je motivisala potrošače da obavljaju ređe kupovinu i da ona po svom obimu bude veća, u smislu potrošačke korpe koja bi zadovoljila određeni vremenski period domaćinstvo. Takođe, pokazala je da se potrošači mogu prilagoditi i skraćenom radnom vremenu prodavnica.
Mercator: Radna vremena se jesu izmenila, ali smo dobili i veću stabilnost timova. Maloprodaju, kao privrednu granu, svuda na svetu “muči” kontinuirano veliki odliv ljudi, ali mi poslednjih meseci vidimo i obrnut trend. Zato smo i bili u poziciji da intenziviramo prelazak objekata na “5+2” način rada.
Kako sada stvari stoje, potrebno je još neko vreme da prođe koje će pokazati koliko smo generalno kao društvo spremni i zaista fleksibilni po pitanju navika u kupovini i da li nam je zaista bitno da ideju o neradnoj nedelji zajedno podržimo.
Pozivamo i vas da podelite sa nama vaše razmišljanje i napišete komentar: Da li podržavate ukidanje rada prodavnica nedeljom?
Nikola Stantić, Infostud blog