Preporuka za čitanje: “Ako dugo gledaš u ponor” Enes Halilović

Zavist, vradžbine i spletke, ropski položaj na poslu, razvrat i svemoć naglo obogaćenih kroz kriminal i zločin kroje sudbinu porodice u palanačkom gradu koji tone u ponor. Društvo na rubu propasti „liže“ svoje rane tako što na surov način ponižava, osuđuje i otpisuje čoveka.

Roditeljska sirotinja određuje Nejrin život. Glad, tabani izubadani ekserima i stid čine njeno detinjstvo. Poražavajuća borba da sačuva porodicu čini njenu mladost. Do čega vodi jedna njena suza u gradu „magacinu droge“? Da li je prihvatljiviji nadimak Siromah ili Narkoman? Koliko vredi ljubav dvoje mladih naspram zle i iskusne jezačare? Zašto je siromah „talac hleba koji jede“? Knjiga postavlja, ali i odgovara na još mnogo pitanja koja nisu samo tema romana već i realnost u kojoj živimo.

Roman je težak i potresan, ali ima i komičnih elemenata. Mikrosimbolika i antička tragika data je kao paralela uz život žene. U knjizi se javljaju dva filozofa koji na različite načine svedoče o savremenom čoveku. Dok jedan nosi previše knjiga i novina, drugi nosi punu torbu krpa od teksas platna oko vrata.

Roman „Ako dugo gledaš u ponor“ se brzo čita, jer je priča zanimljiva i izuzetno dobro ispripovedana, ali se ne zaboravlja i traži da ponovo bude pročitan i da se o njemu govori.

Knjigu je objavilo IP „Albatros plus“ 2016. godine.

Enes Halilović, pripovedač, romansijer, pesnik i dramski pisac rođen je 1977. godine u Novom Pazaru. Objavio je zbirke poezije „Srednje slovo“, „Bludni parip“, „Listovi na vodi“, „Pesme iz bolesti i zdravlja“ i „Zidovi“, zbirke priča „Potomci odbijenih prosaca“, „Kapilarne pojave“ i „Čudna knjiga“, drame „In vivo“ i „Kemet“, romane „Ep o vodi“ i „Ako dugo gledaš u ponor“. Zabeležio je 172 zagonetke koje je objavio u uporednoj analizi „Zagonetke“ koautorski sa Elmom Halilović.

Osnovao je književni časopis „Sent“ i web časopis „Eckermann“. Dobitnik je Zlatne značke za doprinos kulturi kao i književnih nagrada „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Ahmed Vali“ i „Stevan Sremac“. Dela Enesa Halilovića prevedena su na dvadesetak svetskih jezika.

S.Ž.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.