Nakon stupanja na snagu Odluke o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije, a u cilju sprečavanja širenja korona virusa, izmenjen je režim rada zdravstvenih ustanova. Takođe, obustavljen je rad sa strankama na šalterima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Novonastala situacija postavlja pitanje o načinu pružanja zdravstvene zaštite pacijentima, kao i o postupku produženja bolovanja tokom trajanja vanrednog stanja.

Obavezno postupanje zdravstvenih radnika

Za vreme vanrednog stanja, u slučaju da se u zdravstvenu ustanovu javi pacijent kod koga postoje indicije da je zaražen korona virusom, zdravstvena ustanova, odnosno zdravstveni radnik zaposlen u toj ustanovi dužan je da pacijenta primi na pregled i pruži mu potrebnu zdravstvenu zaštitu odmah, bez odlaganja, čak i ako nema uput lekara. Pružanje zdravstvene zaštite licu za koje se sumnja da je zaraženo korona virusom smatra se pružanjem hitne medicinske pomoći, a hitna zdravstvena zaštita pruža se čim se pacijent javi u zdravstvenu ustanovu, bez obzira na to da li ima uput lekara.

Navedeno pravilo postupanja primenjuje se u zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite (primarni, sekundarni i tercijarni nivo), odnosno kako u domovima zdravlja i bolnicama, tako i u kliničkim centrima i institutima. Takođe, zdravstvena ustanova mora da primi takvog pacijenta i ako se radi o licu koje nema prebivalište na području koji zdravstvena ustanova inače pokriva. Pružanje zdravstvenih usluga u navedenom smislu ne može da se uslovljava ni overenom zdravstvenom knjižicom.

Ako prvu zdravstvenu zaštitu licu za koga postoji opravdana sumnja da je zaraženo korona virusom pruža lekar opšte prakse i pri tom proceni da je pacijenta neophodno uputiti u zdravstvenu ustanovu tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite (u kliniku, institut, kliničko-bolnički centar, univerzitetski klinički centar), on može direktno da uputi pacijenta bez prethodnog pribavljanja mišljenja specijslite o tome, kao i bez saglasnosti lekarske komisije RFZO, koja je inače potrebna kod upućivanja u zdravstvenu ustanovu van područja matične filijale osiguranog lica.

Kao što vidimo, način postupanja je definisan tako da se pacijentu za koga se sumnja da je zaražen virusom covid-19 pruži neophodna zdravstvena zaštita što pre, bez prolaska uobičajenih procedura, jer se radi o pružanju hitne zdravstvene zaštite.

Korišćenje zdravstvene zaštite bez overe

U prethodnom delu teksta govorili smo o pružanju hitne zdravstvene zaštite licima za koja postoje indicije da su zaražena korona virusom i takva zdravstena zaštita se kao hitna pruža licu koje ne mora da ima bilo kakvu ispravu o zdravstvenom osiguranju. Kada je reč o pružanju zdravstvene zaštite koja nije u vezi sa suzbijanjem pandemije virusa covid-19, osiguranim licima RFZO, a najveći broj građana Republike Srbije to jesu, zdravstvena zaštita obezbeđuje se i na osnovu neoverene zdravstvene knjižice.

S obzirom da rad na šalterima RFZO nije moguć, te da osigurana lica ne mogu da se jave radi produžetka overe knjižice, zdravstvena zaštita pružaće se i licima kojima overa zdravstvene knjižice nije produžena. Upućivanje od strane izabranog lekara u bolnice, kliničke centre i ostale ustanove višeg nivoa van mesta prebivalište osiguranog lica, vršiće se bez saglasnosti lekarske komisije, što je u normalnim okolnostima obavezno kod upućivanja van matične filijale. Ovo konkretno znači da osigurana lica RFZO bez overene zdravstvene knjižice imaju pravo na kompletnu zdravstvenu zaštitu u zdravstvenim ustanovama primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvne zaštite, kao da im je knjižica overena.

Treba napomenuti da se tokom trajanja vanrednog stanja neće pružati jedino usluge produžene rehabilitacije, odnosno banje neće primati osigurana lica RFZO iako im je odobrena produžena rehabilitacija na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Produženje bolovanja u uslovima vanrednog stanja

U pogledu produženja bolovanja treba razlikovati tri situacije:

Osiguraniku koji je zbog utvrđivanja bolovanja već izlazio pred lekarsku komisiju RFZO, a sledeće javljanje komisiji radi ocene privremene sprečenosti za rad mu je zakazano za dan kada je i dalje na snazi vanredno stanje i RFZO ne radi sa strankama, automatski se produžava bolovanje za još 30 dana od dana predviđenog za ponovno javljanje. Podatak o osiguraniku kome je zakazano javljanje i kojem je potrebno produžiti bolovanje, lekarska komisija RFZO pribavlja iz Centralne matične evidencije osiguranika koju vodi RFZO. To znači da osiguranik ne mora da se javlja komisiji na bilo koji način, odnosno ne mora da preduzima nikakve korake prema RFZO jer se bolovanje produžava po automatizmu, bez prilaganja nove dokumentacije i bez pregleda osiguranika. Primera radi, ako je sledeće javljanje lekarskoj komisiji radi ocene da li bolovanje treba produžiti zakazano za 9. april, lekarska komisija će tog datuma uvidom u svoju evidenciju ustanoviti da je bilo zakazano javljanje i doneće ocenu da se bolovanje produžava do 9.maja, bez pregleda osiguranika i bez traženja nove medicinske dokumentacije. Osiguranik ne mora da se javi komisiji ni telefonom, niti putem mejla.

Osiguraniku kome je izabrani lekar utvrdio bolovanje, a koji nije do sada upućen na lekarsku komisiju RFZO radi produženja privremene sprečenosti za rad, bolovanje produžava prvostepena lekarska komisija RFZOPodatak o osiguraniku kome je potrebno produžiti privremenu sprečenost za rad filijali RFZO dostavlja zdravstvena ustanova u kojoj se nalazi izabrani lekar i to na dnevnom nivou, u elektronskoj formi i bez dolaska osiguranika na lekarsku komisiju. Dakle i u ovom slučaju nije potrebno da se osiguranik javlja lekarskoj komisiji na bilo koji način, ali je potrebno da se javi svom izabranom lekaru na dan kada mu ističe bolovanje, koji potom obaveštava RFZO o potrebi produžetka bolovanja bez upućivanja pacijenta lekarskoj komisiji.

Trudnici kojoj je izabrani ginekolog ili lekarska komisija utvrdila privremenu sprečenost za rad zbog  bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, produžava se privremena sprečenost za rad za tri meseca od dana kada bi trudnica trebala da se javi lekaru ili lekarskoj komisiji. Bolovanje se produžava najkasnije do otvaranja porodiljskog odsustva, bez izlaska trudnice na lekarsku komisiju. Kao i kod prethodne dve gore opisane situacije, o potrebi da se trudnici produži bolovanje komisiju RFZO obaveštava zdravstvena ustanova u kojoj osiguranica ima izabranog ginekologa, a ako je već bila na komisiji, podatak o datumu javljanja ima lekarska komisija i automatski produžava bolovanje za tri meseca, odnosno do otvaranja porodiljskog odsustva, bez dolaska trudnice na komisiju.

S obzirom da se situacija u vezi sa pandemijom veoma brzo menja, sve detaljnije informacije o procedurama kod izabranog lekara i lekarskih komisija mogu se dobiti telefonskim putem ili preko elektronske pošte. Kontakt podaci RFZO mogu se dobiti na sajtu ove ustanove, dok se kontakt sa izabranim lekarom ostvaruje u domu zdravlja, odnosno zdravstvenoj  ustanovi u kojoj radi izabrani lekar.

Utvrđivanje prava i isplata naknade zarade za vreme vanredng stanja

Na Internet adresi RFZO navedeni su dokazi za isplatu naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog  osiguranja.

Kao dokaz predviđen je i Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (Obrazac OZ-6-Doznaka), koji izdaje izabrani lekar, a na čijoj poleđini poslodavac radi obračun bolovanja. Za vreme trajanja vanrednog stanja omogućeno je ostvarivanje prava na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (radi se o naknadi koja je dospela na naplatu tokom vanrednog stanja) i bez navedenog obrasca. Poslodavac je dužan da filijali RFZO naknadno, a najkasnije u roku od 30 dana  od dana prestanka vanrednog stanja, dostavi originalni izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad. Ostalu dokumentaciju može dostaviti RFZO skenirano putem mejla ili poštom.

Milan Predojević ia Infostud blog

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.