Tokom predškolskog perioda i mlađih razreda osnovne škole, prijateljstva vašeg deteta su uglavnom modelovana od strane vas. Vaše dete se druži sa decom vaših prijatelja ili sa decom iz kraja, vrtića i razreda sa čijim roditeljima ste se vi na neki način povezali. Selekciju, dakle, vršite vi na osnovu toga da li vam se dopadaju roditelji vršnjaka vašeg deteta. Tada se sve odvija pod vašim nadzorom – viđanje sa drugarima zavisi od toga da li vi imate vremena da dete odvedete na druženje, da li ste vi kući da bi njemu mogli da dođu drugar, i slično. Detetu je još uvek jako važno vaše mišljenje pa vam priča o svakome sa kim ostvaruje interakciju i do detalja prepričava svaki događaj.

Međutim, kroz par godina to se menja. Sviđalo se to vama ili ne, činjenica je da mišljenje vršnjaka i sama pripadnost vršnjačkoj grupi postaju prioritet. Sklapaju se nova prijateljstva na osnovu zajedničkih interesovanja, stavova i vrednosti koje dete počinje da formira ulaskom u adolescenciju, što je ujedno i faza formiranja njegovog ličnog identiteta koji će se, prirodno, u nekim segmentima razlikovati od onoga što ste vi očekivali i negovali. Pre ili kasnije desiće se i to da će vaše dete imati prijatelja, ili više njih, koji se vama neće dopadati. U daljem tekstu pročitajte nekoliko saveta kako da se postavite kada se nađete u takvoj situaciji.

Distancirajte se od donošenja zaključaka na osnovu spoljašnjeg izgleda. Ili – ,,ne sudite o knjizi na osnovu korica’’. Pitajte sebe da li je ono što se vama ne sviđa u vezi sa prijateljem vašeg deteta zaista bitno. Da li je to način na koji se oblači? Muzika koju sluša? To što ima pirsing ili tetovažu? Sve ovo ne znači automatski da se radi o problematičnoj osobi, delinkventu. Da li vaše dete upada u probleme družeći se sa tim prijateljem? Imajte na umu da u nevolje upadaju i deca za koju se na prvi pogled ne bi reklo da su problematična.

Verujte da je vaše dete sposobno da donosi dobre odluke. Tinejdžeri imaju razvijeno apstraktno mišljenje i mogu različite situacije da sagledavaju iz različitih uglova. Sve dok vaše dete ne pravi probleme i ni na koji način ne ugrožava sebe i/ili druge niti pokazuje znake poremećaja u ponašanju, treba da se držite po strani kada je izbor prijatelja u pitanju. Budite u toku, pokazujte interesovanje za to sa kim i kako provodi vreme, ali i verujte izboru svog deteta kada nemate dokaze da je u problemu.

Mnogobrojna istaživanja pokazuju da se uticaj vršnjačke grupe ogleda primarno u ovim površnim stvarima vezanim za izgled, muziku, mesta na koja se izlazi jer su to obeležja kojima se pokazuje pripadnost istoj, dok se mišljenje, bazična uverenja i vrednosti, odnosno ono što suštinski čini jednu ličnost, formiraju kroz porodične odnose. Dakle, velika je verovatnoća da vaše dete, iako se druži sa vršnjacima koji svi već aktivno konzumiraju cigarete, neće i samo postati pušač kada ima izgrađeno bazično uverenje da je to navika štetna po zdravlje.

Budite taktični. Kada postoji realan problem – na primer prijatelji vašeg deteta su uhvaćeni u krađi u prodavnici pored škole – ako odlučite da se previše mešate i otvoreno govorite ružno o deci sa kojom se vaše dete druži, postići ćete jedino to da vam vaše dete tera inat. S jedne strane, kritikujući njegove prijatelje doživeće da kritikujete njega što će stvoriti konflikt i nepoverenje, a s druge strane nastaviće da održava to prijateljstvo da bi vam dokazalo da vi niste u pravu (i onda kada jeste), i da bi vam poslalo poruku da ne možete vi da mu određujete s kim će se družiti jer nije više malo. Stoga je bolje zadržati komentare za sebe, i kroz razgovor sa detetom se fokusirati na samo ponašanje. Na primer, pitajte ga: ,,Šta ti misliš o tome što su uradili? Zbog čega je to loše? Kakve će posledice imati? Šta bi uradio/-la da si bio/-la tada sa njima?’’.

Normalno je i da deca eksperimentišu sa prijateljstvima. Na taj način shvataju šta im odgovara, a šta ne, stičući usput ,,socijalni imunitet’’. Očekivano je da će ona prijateljstva koja su u suprotnosti sa njihovim vrednostima biti kratkotrajna, te kada procenite da se radi o ovome suzdržite se od prekomernih kritika.

Nemojte detetu stvarati osećaj krivice za nešto što se ne može ispraviti. Kada se desi da vaše dete bude povređeno i izdato od strane vršnjaka za kog ste smatrali da nije dobar prijatelj za njega, suzdržite se od izjave: ,,Eto, lepo smo ti mi pričali, a ti nisi slušao/-la…’’. Svakako ni vi sami ne volite to da čujete. Razumite osećanja svog deteta u tom trenutku – upravo je naučilo važnu životnu lekciju. Nije mu potrebno i dodatno osećanje krivice što vas nije poslušalo. Stavite akcenat na to šta može da nauči iz tog iskustva i primeni u budućnosti.

Šta kada vaše dete zaista upadne u problem? Kada se desi da i vaše dete upadne u problem, reagujte odmah, ali imajući u vidu da je cilj da nauči samo da donosi prave odluke jer će se kroz život još puno puta sresti sa problemima. Ako naređa par loših ocena i napomena u vezi sa disciplinom, ne kaže vam samo za to već saznate od nastavnika, a sve to se dešava uporedo sa druženjem sa novim učenikom, preskočite izjavu: ,,Nemoj da te vidimo slučajno da se i dalje družiš sa njim/njom!’’ da mu ne biste automatski stvorili najboljeg prijatelja. Umesto toga, kaznite ga uskraćivanjem neke privilegije na određeno vreme, i razgovarajte. Adekvatno bi bilo reći: ,,Pametan/-na si dečak/devojčica. Mislim da i sam/-a shvataš da to prijateljstvo ne utiče dobro na tebe. Da li se slažeš sa mnom? Da li smatraš da je pravi prijatelj neko zbog kog ćeš upadati u nevolje?’’. Fokus, dakle, stavite na negativan uticaj tog prijateljstva na vaše dete, poentirajući pitanjima na koje će ono samo davati odgovore i osvešćivati problem, umesto na kritikovanje. Ovako će razvijati kritičko mišljenje i učiti kako da se nosi sa pritiskom vršnjaka.

Budite objektivni. Kada vaše dete upadne u nevolju, ne znači automatski da je to posledica druženja sa određenim vršnjakom ili grupom. Vaše dete nije savršeno, a nije ni plastelin koji drugi mogu tek tako da oblikuju. Zapitajte se i da li je možda nekad ono to koje loše utiče na druge. Često se kroz praksu srećemo sa roditeljima koji nemaju (ili ne žele da imaju) realan uvid u ponašanje svog deteta te krivca traže negde spolja.

Takođe, druga krajnost bi bila apsolutna netolerancija na određene greške koje su sastavni deo odrastanja i u funkciji sazrevanja. Njih treba tako i shvatiti. Pokažite reakciju, ali ne dramatizujte i ne pridajite im preveliki značaj. Vaše dete je pogrešivo biće, isto kao što ste i vi. Nema potrebe da ga kažnjavate ako se pridružilo većini odeljenja koja je pobegla sa časa. Dovoljno je samo da ga pitate šta misli da će biti posledica ako to postane učestala pojava. Prepričajte mu kada ste vi to isto uradili.

Neka vaš dom bude mesto gde se deca osećaju dobrodošlo. Kada drugari svrate po vaše dete pre izlaska, posvetite im par minuta, pitajte ih kako im je u školi, na sportu, kako su im roditelji, popričajte toplim, ljubaznim tonom. Dozvolite svom detetu i da poziva prijatelje kod sebe. Problematična deca će ovakvu vrstu druženja gde su u blizini odrasli zaobilaziti, i preusmeriće se na drugu decu koja nisu pod nadzorom. Ovako ćete na najbolji način sticati uvid u to sa kim se vaše dete druži, a i ono će razvijati poverenje u vas i ceniti to što prihvatate njegove prijatelje.

Pokušajte da shvatite zašto je vaše dete počelo da se druži baš sa određenim vršnjakom. Pitajte prvo sebe: ,,Zašto je moje dete počelo da se druži sa tim problematičnim detetom? Da li ono na neki način iskorišćava moje dete? Da li je moje dete odbačeno od strane vršnjaka sa kojima se ranije družilo?’’. Zatim pitajte svoje dete: ,,Šta ti se dopada kod nje/njega? Da li postoji nešto što ti smeta?’’. Ukoliko uočite da je prisutan nedostatak samopouzdanja kod vašeg deteta jer su se vršnjaci sa kojima se ranije družilo odaljili od njega, te da se zbog toga povezalo sa vršnjakom koji ga prihvata zbog nekog svog ličnog interesa, pomozite mu da shvati da verovatno postoji alternativa. Pitajte ga sa kim iz svog okruženja bi zapravo želelo da se druži, da li želi da krene na neku novu vannastavnu aktivnost gde će upoznati vršnjake slične sebi, i slično. Pomozite mu i da izgradi socijalne veštine – uvežbajte šta može da kaže nekome sa kim želi da se druži, kako da se poveže sa tom osobom. U ovakvoj situaciji bilo bi preporučljivo obratiti se i stručnom licu sa kojim bi vaše dete radilo na prevazilaženju nesigurnosti i niskog samopouzdanja.

Imajte na umu da vi kao roditelji imate najveći i najvažniji uticaj na formiranje ličnosti vašeg deteta, posebno pre same adolescencije. Slušanjem, podrškom, razumevanjem, učeći ga šta je dobro, a šta loše, razvijajući samokontrolu i odgovornost, dajući dobar primer vlastitim ponašanjem, usvojiće i veštinu da svoje prijatelje bira na odgovarajući način, ali i da bude otporno na pritiske okruženja. Ukoliko ste ovaj razvojni zadatak uspešno savladali, nema mesta preteranoj brizi ni kada je formiranje prijateljskih odnosa u pitanju.

Autor: Mr Andjela Zlatković, specijalni pedagog i KBT savetnik

Izvor: https://www.vaspsiholog.com/2019/12/sta-ako-vam-se-ne-dopadaju-prijatelji-vaseg-deteta/

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.