U modernim društvima pravna država pokušava da suzbije svaku moguću vrstu agresije  prema zaposlenima, odnosno da sankcioniše moralno zlostavljanje, šikaniranje, iživljavanje i slično ponašanje na radnom mestu, koje je nažalost neretka pojava. Poseban oblik psihičkog zlostavljanja na radnom mestu jeste seksualno uznemiravanje.

S obzirom da seksualno uznemiravanje predstavlja jedan od najčešćih oblika nasilja nad ženama, a u cilju informisanja i podizanja znanja o tome šta sve spada u ovaj vid zlostavljanja, potrebno je ukazati na definicije seksualnog uznemiravanja iz važećih internacionalnih i domaćih akata koji se bave ovim pitanjem. Dobra obaveštenost i jaka svest o tome šta sve može da predstavlja seksualno uznemiravanje i kako ga lako prepoznati, odnosno koje ponašanje nije prihvatljivo u ovom pogledu, svakako će doprineti borbi protiv ovog vida nasilja.

Šta kažu međunarodni dokumenti

Savet Evrope, politička organizacija gotovo svih evropskih država (Srbije takođe) osnovan sa ciljem zaštite i promovisanja ljudskih prava, doneo je 2011. godine Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovaj akt međunarodnog prava bavi se i problemom seksualnog uznemiravanja u društvu i definiše ga kao verbalno i fizičko ponašanje seksualne prirode koje za posledicu ima povredu dostojanstva osobe, posebno kada se stvara zastrašujuća, neprijateljska, degradirajuća, uvredljiva atmosfera. Kovencija naravno zahteva od država članica da pravno sankcionišu takve oblike nasilja, što je kod nas i učinjeno.

Diranje, poljupci, zagrljaji

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) najveća je svetska međuvladina organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti. U njen domen spadaju i pitanja ljudskih prava. Ova organizacija sprovela je istraživanje seksualnog uznemiravanja u Republici Srbiji, čiji su autori dr Marija Babović i dr Mario Reljanović, kako bi obuhvatila svako moguće ponašanje koje se može podvesti pod ovaj neprihvatljivi oblik komunikacije. Prema tom istraživanju postoji niz pojavnih oblika seksualnog uznemiravanja. Najteži su i oni koji su najevidentniji i tu spada neželjeni kontakt-diranje, poljupci, zagrljaji. Ne mora nužno da dođe do kontakta da bi došlo do seksualnog uznemiravanja jer se ono često čini verbalnim putem-komentarima i šalama sa seksualnom konotacijom koji su za žene uvredljivi.

Era modernih komunikacija donela je i nove načine zlostavljanja, pa se tako ono često čini vulgarnim i uvredljivim obraćanjem na društvenim mrežama ili slanjem neželjenih eksplicitnih fotografija, mejlova ili sms poruka. Nisu prihvatljiva ni agresivna i uvredljiva pitanja i komentari o privatnom životu i fizičkom izgledu. Nepristojno pokazivanje ženi ili insistiranje da se mimo njene volje gledaju pornografski sadržaji takođe predstavljaju zlostavljanje. Čak i dugo, nepristojno posmatranje sa fiksiranjem pogleda na jednu osobu može stvoriti osećaj neprijatnosti i može se time podvesti pod navedeno ponašanje.

Propisi o mobingu u našoj zemlji

U našoj zemlji pravna regulativa koja sankcioniše seksualno uznemiravanje na poslu zapravo je deo propisa kojima se zaposleni štite od mobinga, odnosno zlostavljanja na radu, čiji je jedan od oblika upravo seksualno uznemiravanje.

Najpre treba reći da se pod mobingom u pravnoj terminologiji podrazumeva psihičko zlostavljanje ili teror na radnom mestu, odnosno diskriminacija specifična po tome što se vezuje isključivo za radnu sredinu. Mobing predstavlja sistematski neetički odnos usmeren od strane jednog ili više pojedinaca prema, u većini slučajeva, jednom pojedincu, koji je zbog mobinga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoćan. U našoj zemlji zabrana od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja najpre je bila propisana Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije  i Zakonom o ravnopravnosti polova.

Verbalno, neverbalno i fizičko

Seksualno uznemiravanje, u smislu Zakona o radu jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da se uznemiravanje, seksualno uznemiravanje ili seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koje čini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra povredom radne obaveze koja predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu.

Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine seksualno uznemiravanje posmatra kao oblik diskriminacije po osnovu pola, te zabranjuje uskraćivanje prava ili priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, zabranjuje nasilje, eksploataciju, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja

Pošto se ova regulativa u praksi pokazala kao nedovoljna, mobing je regulisan posebnim zakonom – Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu koji se primenjuje od 04.09.2010. godine. Ovaj zakon definiše pojam zlostavljanja, izvršioca zlostavljanja; prava,obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa zlostavljanjem; interni postupak zaštite u slučaju mobinga; rokove zastarelosti; postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog; mere za sprečavanje zlostavljanja do okončanja postupka; zaštitu učesnika u postupku; sudsku zaštitu kroz pokretanje postupka,sadržinu tužbe, teret dokazivanja, privremene mere.

Zlostavljanje, u smislu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, jeste svako ponašanje prema zaposlenomili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje je i podsticanje ili navođenje drugih na opisano ponašanje. Dakle, u pitanju su radnje koje, da bi se smatrale mobingom treba da se ponavljaju u dužem vremenskom periodu.

Jedini izuzetak je seksualno uznemiravanje, kada se kao uslov ne traži ponavljanje, odnosno kontinuitet u protivpravnom ponašanju. Dovoljno je da je jednom učinjen ovaj tip zlostavljanja da bi se pokrenuo sudski postupak i tražila naknada štete. Ovo stoga jer što se tiče samog određenja pojma seksualnog uznemiravanja, navedeni zakon se poziva na citiranu definiciju iz Zakona o radu. Odredbe Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu primenjuju na slučajeve seksualnog uznemiravanja u skladu sa definicijom iz zakona kojim se uređuje rad. Videli smo da se u definiciji seksualnog uznemiravanja iz Zakona o radu ne zahteva ponavljanje radnji.

Izvršilac zlostavljanja

Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje.

Zaštitu od zlostavljanja u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu mogu da traže sva radno angažovana lica, bez obzira na to da li su u radnom odnosu (na određeno ili neodređeno vreme), ili su angažovani po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ili su lica na dopunskom radu, na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volonteri. Uopšte, zaštitu može da traži svako lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu kod poslodavca.

Osim citiranog zakona, postoji Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, koji je donelo Ministarstvo rada i socijalne politike 2010. godine. Kao što i sam naziv ovog podzakonskog akta sugeriše, njime se propisuju pravila ponašanja zaposlenih i poslodavaca u cilju prevencije zlostavljanja na radu i zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja. Osim odredbi koje imaju za cilj da obezbede zdravu radnu sredinu, ovaj propis sadrži i odredbe koje opisuju ponašanja koja bi mogla da ukažu na zlostavljanje ili sekualno uznemiravanje.

Koja ponašanja su nedopustiva

Kada govorimo o definiciji iz Zakona o radu,možemo izvući nekoliko osnovnih elemenata koji konstituišu pojam seksualnog uznemiravanja:

– Najpre, akt seksualnog uznemiravanja može biti učinjen verbalno, neverbalno i fizički. Dakle zakonodavac u pogledu načina činjenja ovog vida zlostavljanja svesno daje široku definiciju usled jasne namere da krug mogućih radnji izvršenja obuhvati svaku moguću nedozvoljenu aktivnost i time u svakoj neželjenoj situaciji obezbedi zaštitu žrtvi.

Verbalno uznemiravanje se čini neposrednim ili telefonskim razgovorom, slanjem sms-ova, mejlova. To može da bude slanje neželjenih ili vulgarnih komplimenata, a može da bude i znatno agresivnije, kroz uvrede i omalovažavanje. Postoji i posredan vid verbalnog nasilja s obzirom na pol, a to je širenje tračeva, odnosno glasina o privatnom životu.

Neverbalno nasilje je ono koje je na pola puta između verbalnog i fizičkog, a podrazumeva neprimereno ponašanje upereno protiv dostojanstva žrtve nasilja, ali bez neposrednog fizičkog kontakta. Tu spadaju neprijatni pogledi, postupci, gestovi, uzdasi, pokreti-sve naravno ako vređaju dostojanstvo, a odnose se na seksualni život žrtve, to jest imaju seksualnu konotaciju.

Naravno, i fizičko ponašanje može da predstavlja seksualno uznemiravanje i ono se zapravo najlakše prepoznaje. Svakome je jasno da kontakt uz primenu fizičke sile, kontakt sa intimnim delovima tela i slične evidentno nedozvoljene radnje, predstavljaju seksualno uznemiravanje. Međutim, fizičko ponašanje kao seksualno uznemiravanje može da ima i mnogo bezazleniji oblik, ali uz ostale okolnosti predstavljaju zlostavljanje. Čak i zagrljaji, milovanja, nežni kontakti, mogu kod osobe da izazovu posledicu straha, osećaj poniženja ili ugroženosti, pa da time predstavljaju seksualno uznemiravanje.

Ovo stoga što ovakva ponašanja ako nisu neželjena od druge strane, odnosno nisu prihvaćena, jednako ugrožavaju dostojanstvo osobe, baš kao mnogo evidentniji oblici nedozvoljenog ponašanja. Tu dolazimo do drugog elementa definicije seksualnog uznemiravanja, a to je da je reč o neželjenom ponaašanju, ma kakvo ono bilo-vrlo agresivno, fizičko, ili suptilno, ali podmuklo.

– Mora biti reč o neželjenom ponašanjuNepristajanje ne mora uvek da bude eksplicitno, naročito to nije potrebno kod ponašanja koje po svim standardima ne može da se oceni prihvatljivim. S druge strane u nekim situacijama zahteva se izričito odbijanje, odnosno da lice na koje je usmereno određeno ponašanje nedvosmisleno iskaže svoje protivljenje ili nezadovoljstvo, odnosno da ga izričito odbije. Tada je dovoljno samo jedno odbijanje i svaka naredna radnja će biti smatrana nepoželjnom. Svako dalje insistiranje porukama, pozivima, ili na drugi način, može stvoriti nelagodnost i biti smatrano seksualnim uznemiravanjem, bez obzira na činenjicu da je jezik i način komunikacije pristojan.

Ponekad se neželjenost ponašanja može utvrditi i bez izričitog odbijanja – ukoliko zaposleni ne odgovara na poruke i elektronsku poštu seksualnog ili eksplicitnog sadržaja, ne može se smatrati da je dao odobrenje da se takvo ponašanje nastavi. Dakle negativan stav žrtva može da iskaže i indirektnim putem, to jest nečinjenjem.

– Posledica neželjenog ponašanja jeste povreda dostojanstva koja ili izaziva strah ili stvara neprijateljsko, neprijatno ili ponižavajuće okruženje. Dakle povreda dostojanstva uvek nastupa izvršenjem bilo koje od radnji seksualnog uznemiravanja. Izvršenje neprimerene radnje može momentalno da izazove osećaj straha ili da stvori neprijateljsko, neprijatno, uvredljivo ili ponižavajuće okruženje. Potpuno je nebitno da li je to bio cilj onog koji je radnju izvršio, ili nije.

– Najzad, poslednji deo definicije naglašava da motiv ponašanja mora da bude polne, to jest seksualne prirode, odnosno da ima seksualnu konotaciju.

Pravilnik za poslodavce i zaposlene

Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, navodi ponašanja od kojih se treba uzdržavati radi prevencije od zlostavljanja na radu i seksualnog uznemiravanja. Ponašanja koja bi se mogla smatrati seksualnim uznemiravanjem jesu ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode, pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta, navođenje na prihvatanje ponašanja seksualne prirode uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu i druga istovrsna ponašanja.

Ako detaljnije razmotrimo opis seksualnog uznemiravanja iz navedenog pravilnika, isti  nalaže uzdržavanje od sledećih radnji:

– ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode

Radi se dakle o verbalnim aktima, ali i ponašanju koje mora da bude upućeno na sferu polnog života žrtve, odnosno da ima seksualnu konotaciju. Tu spadaju vulgarne reči, prostački komentari i komentari usmereni na to da nanesu uvredu. U ovim slučajevima lako je utvrditi da se radi u seksualnom uznemiravanju, ali do iste posledice mogu da dovedu i komentari ili ponašanje koji van konteksta zlostavljanja nisu problematični, ali u sticaju okolnosti vređaju dostojanstvo. Dakle zlostavljanje se može vršiti i suptilnijim metodama. Primera radi, pohvalne reči koje se odnose na nečiji izgled ili odevanje izrečene jedino u svrhu izricanja komplimenta, same po sebi ne bi trebalo da su uvredljivi za bilo koga.

Međutim ukoliko se iste reči upute uz prikrivenu seksualnu aluziju, na način koji evidentno ima za cilj da prodre u intimnu sferu, a bez dopuštenja druge strane (npr. reči se upute uz veoma blisku distancu, šaputanjem u uho ili na neki drugi sliča način) mogu da postanu sredstvo seksualnog uznemiravanja. Dakle ključno je nepristajanje druge strane (može biti otvoreno ili indirektno) i kontekst u kome se postupa. Prema tome, u nekim slučajevima nije teško zaključiti da je komentar ponižavajuć– svako vulgarno i primitivno obraćanje smatra se ponižavajućim, kao i lascivni komentari ili reči izrečene tako da pretpostavljaju ili insinuiraju uvredu u sferi seksualnog života, bez obzira na to da li je onaj ko ih je izrekao imao zlostavljačku nameru. Kada će pak neke banalne reči predstavljati povredu dostojanstva ličnosti u sferi pola ili seksualnog života zavisi od okolnosti, to jest konteksta u kom su izrečeni, ali i od ponašanja koje ih prati.

Ukoliko osoba kojoj su reči ili ponašanje usmereni to doživi kao uvredljivo, ponižavajuće ili nepristojno, to može na sudu da se oceni kao zlostavljanje. U sudskom postupku teret dokazivanja je na onom ko je za zlostavljanje optužen jer to lice mora da pokaže da nije izvršilo seksualno uznemiravanje imajući u vidu sve okolnosti u kojima se neka radnja dogodila. Radi se dakle o utvrđivanju činjenica i oceni suda da li se radilo o zlostavljanju ili ne.

 pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta

Ovde je reč o fizičkim radnjama ili o pokušajima fizičkih radnji. Osim direktnog fizičkog kontakta sa žrtvom, što je jasan akt zlostavljanja, i pretnja seksualnim nasiljem takođe će se smatrati seksualnim uznemiravanjem. Najčešći vid navedenih radnji uznemiravanja jesu gestikulacije seksualnog i uvredljivog karaktera-samododirivanje zlostavljača na vulgaran način, oponašanje seksualnog odnosa pokretima tela, prikazivanje žrtvi porno časopisa ili filmova, i slično. Drastični primeri ovakve radnje kod koje nema direktnog fizičkog kontakta je svlačenje odeće pred žrtvom. Kada je reč o upotrebi prinude i sile, osim što u radnopravnom smislu predstavlja seksualno uznemiravanja, sasvim sigurno može da ima elemente bića nekog od krivičnih dela protiv polne slobode.

– navođenje na prihvatanje ponašanja seksualne prirode uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu

Iz samog definisanja može se lako zaključiti da su ovde moguće dve situacije- s jedne strane može biti reči o obećanju nagrade u zamenu za ponašanje seksualne prirode. Obećava se zasnivanje radnog odnosa, napredovanje na poslu, povećanje plate i slično. U surovijim situacijama, umesto nagrade stavlja se u izgled nanošenje zla ako se ne prihvati ponašanje seksualne sadržine. Reč je o čestom načinu seksualnog uznemiravanja, a kao pretnja ili prinuda najčešće se koriste stavljanje u izgled fizičkog povređivanja žrtve ili nekog njoj bliskg lica.

Suprotstavljanje žrtve, odnosno odbijanje da se takav odnos zasnuje, ili njegov kasniji prekid, mogu dovesti do drugih oblika zlostavljanja na radu, uskraćivanja radnih prava žrtvi, pa i do nezakonitog otkaza. U većem broju slučajeva izvršilac je lice koje se nalazi u menadžmentu poslodavca, ali može se desiti i da to budu lica koja su na istim položajima.

S obzirom da je nemoguće napraviti konačnu listu svih mogućih vidova seksualnog  uznemiravanja, pa i zlostavljanja uopšte, Pravilnik na kraju dodaje da se ovde svrstavaju i sva druga istovrsna ponašanja.

Obaveze poslodavca i zaposlenih

Poslodavac je dužan da, u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca. Poslodavac je dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.

Iz ove obaveze poslodavca da stvori radno okruženje u kojem neće doći do pojave zlostavljanja proističe i njegova odgovornost za naknadu štete žrtvi mobinga. Naime, poslodavac odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca.

Sa druge strane, zaposleni koji vrši zlostavljanje, ili zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja, odgovoran je za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.

Autor – Milan Predojevic
Izvor: Infostud blog

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.