…a uz njih i svi mi koji nismo studenti ali ih podržavamo verujući u doslednost, pravdu, kritičko rasuđivanje i ideju o sistemu koji funkcioniše u korist pojedinca – onog „nevidljivog”, običnog, baš onog kog srećemo svakog jutra u prodavnici, ili nekoliko puta mesečno u redu u Pošti… onog koji nikad nema, ali uvek ima dovoljno. Jer, naimali su se neki drugi i tako već – koliko godina?
Onog koji sve dobro vidi, samo mu je sada baš prekardašilo da okreće glavu i pravi se da ne vidi – korupciju, zastrašivanja, manipulacije, krivična dela, čak i ona zavedena pod kategoriju – najteža.
Onog koji slobodno može da odahne jer ima svoj mali, uređen svemir, ali zna da mehur sapunice lako pukne. I da čovek čoveku, ipak, nije vuk.
I onih 15 u Novom Sadu. I onaj nesrećni maj 2023. I Danka, naplatna rampa, intervju sa serijskim silovateljem, lažne disertacije, ma… svi smo mi pod istom nadstrešnicom i svi smo mi sa omladine strane.
