U svakodnevnom životu primorani smo da se suočavamo sa različitim problematičnim situacijama. Često ne možemo da smislimo rešenje za koje ćemo biti potpuno sigurni da je ispravno. U takvim trenucima se može javiti briga. Brigu karateriše lanac misli/slika kojima se najčešće predviđaju negativni ishodi situacija pri čemu dolazi do aktiviranja straha odnosno anksioznosti. Svi ljudi brinu i to je neosporna činjenica. Međutim, osobe koje preterano brinu:
• Zamišljaju sebe kako ne uspevaju da reše problem i kako zbog toga doživljavaju visok nivo uznemirenosti
• Neprestano “vrte” različita moguća rešenja situacije ne bi li našli savršeno
• Žele da budu potpuno sigurni da je rešenje problema adekvatno i ako nisu u potpunosti sigurni oni ga odbacuju
• Imaju osećaj bespomoćnosti jer ne znaju kako da prevaziđu problem
• Često brinu o problemima na čiji ishod mogu malo ili ni malo da utiču
• Briga kod njih postaje proces koji je opterećujuć, ponavlja se iz dana u dan, imaju utisak da je ne mogu kontrolisati, izaziva stalnu napetost, uznemirenost, umor, problem sa koncentracijom, spavanjem
Kako se održava preterana briga?
Osobe koje pretrano brinu mogu verovati da je briga korisna. Oni imaju uverenja da ukoliko predviđaju samo negativne ishode različitih situacija da će tako biti pripremljeni na najgore, da time što brinu pokazuju svoju odgovornost ili posvećenost, da se tako neće razočarati ako se desi nešto negativno i sl. Ova razmišljanja održavaju brigu i čine da se osoba oseća još više anksiozno, potišteno, i ne dovode do bilo kakvog rešenja.
Kako prevazići preteranu brigu?
Pre svega je bitno da zapitamo sebe koliko zaista možemo da utičemo na rešavanje nekog problema. Na primer, ako brinete o tome da li ćete zakasniti na posao onda treba da preduzmete sve moguće postupke koji će smanjiti mogućnost da se to desi (ustati dovoljno rano kako biste mogli da obavite sve što je neophodno pre polaska za posao, uračunati u to neke okolnosti koje se takođe mogu dogoditi – gužva u saobraćaju i sl.). Ipak, nekada se može desiti da ipak zakasnite. U tom slučaju razmislite šta biste mogli da uradite ako se to zaista dogodi. Koja su rešenja ako se ipak desi ono što je najgori scenario? Iako je ovo banalan problem ovako treba da postupate sa bilo kojom situacijom povodom koje ste zabrinuti. Preterana briga je rezultat sumnje u naše kapacitete da možemo da rešimo problem zato je najbolje da umesto što brinete date sebi neka moguća rešenja. Takođe, pomirite sa tim da ne možete predvideti sve situacije. Treba se fokusirati samo na ono što Vi možete da uradite povodom tog problema a ono što nije do Vas prosto nije vredno ni razmatrati.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik , vaspsiholog.com