Možda se lični doživljaj pročitanog romana ogleda baš u trenutku u kojem ga čitate, a kako ništa u životu nije slučajno, stiže malo Znakova pored puta iz autorskog pera maestralnog Grabovca.
Stevo Grabovac u pisanju ume da zaćuti, ali tako da njegove reči naglase baš svaku emociju koja iz pročitanih redova odlazi u etar. Ume i da nasmeje, vrati u detinjstvo, razneži, ohrabri, razume, ogoli, rastavi i sastavi. Na prvom mestu čitaoca, a onda i sebe, ili obrnuto.
“Poslije zabave” nije pokušaj demistifikacije zla i neće vam biti mučno čitanje, premda je roman o zločinu. Strašnom. Eventualno možemo dati preporuku da poglavlje “Djeca” ne čitate pred spavanje.
“Poslije zabave” je roman o ocu, o mladosti, o star… zapravo, sve to možete pročitati na sajtu izdavača ili knjižara, a ako ga to ne proda, usudićemo se da dodamo da roman ima i onaj “O-HO” trenutak kad se u čitanju baš iznenadite, tu je negde pred kraj priče i tu je između redova o prijateljstvu.
Stevo Grabovac je filter “dobitnik NIN-ove nagrade” prilikom odabira naslova za čitanje vratio publici, ne nužno književnoj kritici. On piše tako što prepoznaje i po tome je prepoznat, piše knedlom u grlu svakog od nas, a to je veliko umeće. Jednostavno piše za one koji vole da čitaju.
Imate najiskreniju preporuku za čitanje ovog romana.
K.J.