Prenosimo vam deo Bakmanovog pisma čitaocima.
Zdravo,
Moje ime je Fredrik Bakman. Ako ćemo iskreno, Uve bi verovatno sada rekao da „ova korona“ nije nešto zbog čega treba da se uzrujavamo. A veoma je teško raspravljati se sa Uveom kada on nešto odluči.
Ali, iskren da budem, mislim da bi Uve u sadašnjoj situaciji rekao još neke stvari. Mislim da bi uperio prstom ka tebi, možda i celom rukom, i rekao ti da brineš o sebi. Mislim da bi ti Uve rekao da si važan jer bez tebe bi na svetu, manje-više, ostala samo skupina idiota, pa ti razmisli o tome. Potreban si.
Ti si nečija boja. I osoba čija si boja sigurno želi da se sa tobom raspravlja još mnogo, mnogo godina. Zato želim da vodiš računa o svom zdravlju. Ostani kod kuće ako možeš.
Ti i ja smo možda dovoljno jaki da preživimo ovaj virus, ali to neće biti slučaj ako ga slučajno prenesemo nekom ko nije jak. A ako bi se to dogodilo, znaš da bi ti Uve zvocao o tome do kraja života, to znamo i ti i ja.
Ako baš moraš da izađeš u šetnju po kraju, na primer da bi proverio da li je neki idiot koji ne ume da čita znakove ostavio svoj bicikl na mestu gde bicikli ne bi trebalo da se ostavljaju, to je očigledno sasvim razumno i logično. Ali pokušaj da ostaneš kod kuće.
Možda možeš da pročitaš knjigu? Ili ako ostaneš bez toalet papira… dobro, da znaš, ne bih se ljutio. A ne bi ni Uve. Jer sada svi moramo da pomognemo jedni drugima. Možemo to postići ako se držimo dalje jedni od drugih.
Čuvaj se,
Fredrik Bakman
O ROMANU “ČOVEK PO IMENU UVE”
Upoznajte Uvea. On je džangrizalo – jedan od onih koji upiru prstom u ljude koji mu se ne dopadaju kao da su provalnici zatečeni pod njegovim prozorom. Svakog jutra Uve ide u inspekciju po naselju u kom živi. Premešta bicikle i proverava da li je đubre pravilno razvrstano – iako je već nekoliko godina prošlo otkako je razrešen dužnosti predsednika kućnog saveta. Ili otkako je „izvršen prevrat“, kako Uve govori o tome. Ljudi ga zovu „ogorčenim komšijom iz pakla“. Ali zar Uve mora da bude ogorčen samo zbog toga što ne šeta okolo sa osmehom zalepljenim na lice?
Pismo preveo: Dragan Matković