Srećn…
Iz edicije: Beleške iz rokovnika, sa Viber Notes-a, skrinšotova… (jer znamo da niko ne voli lekcije)
Emocionalna nedostupnost nije romantična. Uopšte.
Reaguj iz znanja, ne emocije. Teško je, ali kad jednom naučiš…
Granice ne podižu zidove. One uče ljude gde su vrata. Otvori, zatvori…
Postoji tačka gde prestaješ ti, a počinju drugi ljudi sa svojim uverenjima, ličnim vrednostima, generacijskim obrascima, vrlinama i manama. Važno je da je prepoznaš.
Idi tamo gde si prva. I idi ako nisi.
Oprostiti i zaboraviti nije isto. Opraštaš zbog sebe, ne drugih. Nigde ne piše da treba da zaboraviš.
Misli su samo to. Misli.
Emocija dođe i prođe. Prepoznaj, dopusti, nastavi dalje.
Zarad svog mentalnog zdravlja, svako možda treba da shvatiš kao ne.
Kad ti se učini da negde ne pripadaš, nije ti se učinilo.
Između srca i mozga, uvek biraj da poslušaš želudac.
Ne možeš da očekuješ sebe od drugih ljudi.
Tačno je – da je hteo, uradio bi. Ali je još tačnije – hteo je, ali nema kapaciteta (emocionalnih, mentalnih, iskustvenih) za to.
Leptirići u stomaku su za romantične komedije. Regulisan nervni sistem je ono što se računa.
Crno-belo razmišljanje te najviše koči.
Niko se naučen nije rodio. As simple as that!
Od pretpostavke počinju sve greške. Pitaj. Uvek.
Popravljaju se automobil, česma, fen za kosu… Ljudi ne.
Ego će, ponekad, učiniti da plačeš ispred zatvorenih vrata, za koja znaš da ne vode nigde.
Imaš pravo na sopstvenu logiku. I da promeniš mišljenje.
Najbolji dan tvog života nije se desio još uvek.
Ako te čini srećnom, ne treba da ima smisla drugima.
Nisi vidovita.
Mi ti zahvaljujemo na svakoj jutarnjoj kafi ispijenoj uz stranice našeg portala, na svakoj poruci podrške i ohrabrenja, na podeljenim iskustvima i uvidima o kojima možda nikom drugom nisi pričala, na stavu da u moru loših vesti i sadržaja upitnog etičkog pristupa imaš moć da izabereš čemu ćeš pokloniti svoje vreme.
Živeli!