Prošle godine u ovo vreme… A da li se sećaš kako smo onda? Nekad je sve bilo mnogo lakše… E, samo da mi je da se vratim…
Zašto nam ponekad toliko nedostaju prošla vremena?
Zato što prošla vremena često ne pamtimo onakvim kakva su zaista bila već onakvim kakvi smo mi tada bili.
Nedostaje nam prošlost jer je protkana emocijama koje su bile žive i intenzivne: mirisi, pogledi, sigurnost nekih ljudi, osećaj da imamo više vremena, manje briga ili više nade. Naša sećanja su selektivna, zaboravljamo dosadu, tugu ili stres, a pamtimo osmehe, leto, pesmu koja je tada svirala. Prošlost često idealizujemo jer je sigurna, već znamo šta se dogodilo i u njoj nema neizvesnosti.
Žalimo ne za vremenima, već za verzijama sebe koje su tada postojale. Za nekim ko smo tada bili ili ko smo želeli da postanemo. Možda nam nedostaje mladost, možda neko koga više nema, možda jednostavno osećaj da je sve bilo moguće.
Ipak, važno je zapamtiti: i sadašnje vreme će jednom postati prošlost koja će nam nedostajati. Zato je ponekad lekovito da se zapitamo šta danas živimo, a da toga nismo ni svesni?
Žal za prošlim vremenima često je čežnja za smislom. A smisao, koliko god da se krije u sećanjima, uvek čeka da bude pronađen ovde i sada.