Većini dece u današnje vreme omiljena igračka je pametni mobilni telefon, tablet ili računar. Dokazano je da prekomerna upotreba ekrana, posebno kada je to slučaj pre pete godine života, kod određenog broja dece dovodi do zavisnosti, manjka energije i kreativnosti, deficita socijalnih veština, kao i do problema sa fizičkim zdravljem (kao što su, na primer, kriva kičma, problemi sa vidom, gojaznost). Međutim, činjenica je da smo na neki način svi u svakodnevnom životu i komunikaciji usmereni na tehnologiju i da nam je digitalna pismenost neophodna. Školski programi su, takođe, koncipirani tako da, na primer, kroz razne projekte motivišu decu da pretražuju Internet i na taj način dolaze do potrebnih informacija. Poznavanje tehnologije je, dakle, bitno i za akademsko postignuće.

Kako onda naći sredinu? Koliko vremena ispred ekrana se neće negativno odraziti na rast i razvoj deteta?

Možemo da istaknemo da to prvenstveno zavisi od samog sadržaja kom će se dete posvetiti. Kada je, na primer, u pitanju edukativni sadržaj – dete priprema prezentaciju svog rada za neki predmet i odlučilo je da za to odvoji dva dana po 2-3 sata – u redu je ne ograničavati ga u tome. Naravno, preporučljivo je praviti pauze kako bi se odmorile oči i protegli mišići. Bilo bi, takođe, dobro da dete u tom kontekstu usmeravate i na pisanu literaturu i knjige koje može pronaći u biblioteci. Ukoliko je, s druge strane, dete u stanju da svakog dana provede sate gledajući jutjubere ili igrajući video igrice, pritom zapostavljajući svoje obaveze, neophodno je uvesti pravila i ograničenja. Bitno je, dakle, napraviti balans i postići umerenost, te uvek proceniti koje su koristi, a koje štete od onoga što dete radi. Uvek se pitajte ovo i pre nego što detetu date mobilni telefon u ruke sa ciljem da mu okupira pažnju kako biste vi imali vremena za sebe. Umesto toga, pomozite mu da nauči da se igra sa pravim igračkama.

Neke opšte preporuke bi bile:

– za decu mlađu od 2 godine: posvetiti minimalno vremena gledanju televizije i ispred ekrana generalno;

– za decu predškolskog uzasta: maksimum sat vremena dnevno, najbolje za gledanje crtanaih filmova namenjenih za ovaj uzrast ili slušanje dečijih pesmica;

– za decu od 6 do 8 godina: sat vremena dnevno, takođe crtaća i slušanja dečijih pesmica, a u redu je uvesti i neke igrice, najbolje „mozgalice“;

– za decu stariju od 8 godina: do 2 sata dnevno, uz kontrolu sadržaja.

U tinejdžerskom periodu, ukoliko primetite da se vaše dete interesuje za programiranje, dizajn ili nešto slično nemojte paničiti ako prekorači dozvoljeno vreme – verovatno će kroz par godina to biti njegovo zanimanje. Bitno je samo da zbog toga ne trpe druge obaveze i društveni život. Sa sazrevanjem i dete samo razvija samodisciplinu, definiše svoja interesovanja, te ukoliko nije neodgovorno treba mu dati slobodu da upravlja svojim vremenoma.

Kako bi se, s jedne strane, umanjili potencijalni rizici, a, s druge, maksimalno izvukli benefiti koje pruža tehnologija, potrudite se da sledeće predloge sprovodite u delo.

1) „Zabranjena zona“. Uvedite pravilo i jasno definišite u kojim situacijama je u potpunosti zabranjeno imati ekran ispred sebe – na primer za vreme obroka, pred spavanje, dok se uči nešto za šta nije potrebno služiti se Internetom, kada dođu gosti ili se ide u goste, dok se vozite autom. Takođe, možete uvesti pravilo da se mobilni telefon, tablet i računar koriste samo u dnevnom boravku.

2) Postavljanje ograničenja. Uvedite pravilo da se mobilni telefon, tablet ili računar, kada se koriste u slobodno veme (ne za školske potrebe), koriste maksimalno 1-2 sata dnevno. Takođe je preporuka da se ovo smatra privilegijom, odnosno da se vreme produži do 2 sata dnevno kao nagrada za dobro ponašanje, neki uspeh i slično, ili da se skrati, pa čak na određeno vreme i u potpunosti ukine, kao kazna za neprihvatljivo ponašanje.

3) Postavljanje prioriteta. Vreme ispred ekrana ne treba da bude prioritet u odnosu na učenje, druženje sa vršnjacima, fizičku aktivnost, kućne obaveze. Kada se ispune ove stavke sledi vreme ispred ekrana kao nagrada.

4) Zajedničke aktivnosti. Pronađite koje to igrice možete da igrate ili koje video sadržaje da pratite zajedno sa svojim detetom. To može povoljno uticati na vaš odnos, bliskost i komunikaciju.

5) Društvene mreže. Kontrolišite šta dete deli na društvenim mrežama i skrenite mu pažnju ukoliko primetite da deli previše informacija (adresu, broj telefona) i/ili postavlja neprikladan sadržaj i fotografije. Uvek objasnite zašto to nije prihvatljivo. Preporuka je da deca ne otvaraju naloge na društvenim mrežama (kao što su Facebook, Instagram, TikTok) pre 15. godine života.

6) Kontrola sadržaja. Kontrolišite šta dete gleda na Internetu. U skladu sa tim takođe možete da postavite pravila – recimo da je zabranjen sadržaj koji promoviše nasilje, u kom se preterano psuje, i slično. Umesto toga predložite detetu sadržaj koji ima neku edukativnu crtu. Pod ovim ne mislimo da dete treba držati „pod staklenim zvonom“. Naprotiv, potrebno je da dete stiče socijalni imunitet i, donekle, da bude u toku sa onim što većina vršnjaka prati, ali ako se zainteresuje da prati nekog jutjubera koji plasira neprikladan sadržaj podstičite kod deteta kritičko razmišljanje – šta mu se tu dopada i zbog čega, šta mu se ne dopada i zbog čega, da li bi nešto drugo moglo da bude prikladnije, kakvo je vaše mišljenje o tom sadržaju i zbog čega.

7) Vlastiti primer. Da bi dete znalo što bolje i kvalitetnije da upravlja svojim vremenom bilo bi dobro da od vas nauči kako se to radi. Ukoliko vi sami dosta vremena tokom dana provodite gledajući u ekran, na društvenim mrežama, zanemarujete svoje obaveze i zajedničko vreme sa porodicom, nemojte očekivati da će vaše dete raditi suprotno – vi ste nejgov uzor.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Izvor: https://www.vaspsiholog.com/2020/03/deca-i-tehnologija-kako-ograniciti-vreme-ispred-ekrana/

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.