Tamo gde prestaje moć reči, počinje muzika, zapisivali su gimnazijalci u svojim muzičkim dnevnicima… Seckanje novinskih članaka o muzičkim dešavanjima u gradu i zemlji, lepljenje među korice A4 formata, iscrtavanje violinskog ključa na svakoj stranici, osećaj za lepo i odmereno, Svečana sala i generacijsko odrastanje u entitetu oblikovanom po meri zdravog obrazovnog sistema.
Usudićemo se da napišemo – bila su to neka lepša vremena, ali i da dodamo – volje i motiva za još bolja vremena ima i biće ih tek.
I premda nismo muzički obrazovani, niti je prirodno da takva mogućnost udružena sa željom postoji kod svakog, ne možemo, a da se ne prepustimo miru koji donose taktovi Ravelovog Boléra i zaključimo da i ovaj naš deo posla teče mnogo produktivnije kada eho urbane buke zameni zvuk muzičkih instrumenata. Zamislite onda koliko vrata deci otvara muzika… ali ona muzika od koje preplavi toplina ili se naježiš od emocije koju interpretiraš u skladu sa najličnijim osećanjima o kojima verovatno ne govoriš glasno.
O tome kako muzičko obrazovanje oblikuje karakter deteta, razgovarali smo sa Milicom Janković, diplomiranom muzičkom umetnicom pijanistkinjom, profesorkom i PR-om Muzičke škole “dr Miloje Milojević”, a donosimo i lepe vesti iz BIG FASHION Kragujevac centra gde nas tokom predstojećeg vikenda očekuju sjajne BIG muzičke radionice!
Sviranje muzičkog instrumenta pozitivno utiče na razvoj dece
Kada se upustite u temeljno istraživanje naslovne teme, brzo ćete doći do velikog broja zvaničnih rezultata istraživanja relevantnih institucija, a svi oni govore u prilog tome da učenje sviranja muzičkog instrumenta ima pozitivan uticaj na razvoj kognitivnih veština, što dalje pomaže deci tokom školovanja i građenja profesionalne karijere, ne nužno u oblasti muzike. Više o tome možete saznati OVDE, a nas je zanimalo kako to izgleda u praksi.
Prvenstveno smatram da se detetu mora omogućiti muzičko opismenjavanje, naglašava Milica Janković, te objašnjava da se pojam muzičkog opismenjavanja u širem smislu odnosi na stvaranje navika kod deteta, da odmalena posećuje koncerte klasične muzike, sluša i prepoznaje umetničku muziku i instrumente, te postaje publika koja će kritički moći da bude uključena u celokupna kulturna dešavanja u gradu, pa i državi.
– S druge strane, pohađanje muzičkih škola, predstavlja negovanje muzičke pismenosti. U toku osnovnog obrazovanja u muzičkim školama dete dobija edukaciju na polju muzičke pismenosti, neguje je i u praksi primenjuje kroz sticanje veština sviranja određenog instrumenta. Prednost sviranja nekog muzičkog instrumenta, kroz posvećeno vežbanje i razvijanje veština, dovodi do razvoja jednog bića u celokupnom emocionalnom, psihičkom i fizičkom trojstvu – objašnjava u razgovoru za kragujevcanka.rs naša sagovornica.
KRAGUJEVČANKA: A kako da dete ne zapostavi formalno obrazovanje dok traga za svojim mestom u muzičkom svetu?
MILICA: Formalno obrazovanje se nikako ne može zanemariti ako dete uključimo u svet muzike. Uz dobru organizaciju i podršku roditelja, sigurna sam da svako dete može dnevno izdvojiti pola sata za vežbanje instrumenta i unapređenje veština u sviranju istog. Kako dete raste, tako se i program napredovanja razvija i uvek je potrebno dodati “malo više” vremena za vežbanje, ali ako se to od starta neguje i razvija s ljubavlju, onda sve dolazi prirodno.
Disciplina, preuzimanje odgovornosti, efikasnije upravljanje vremenom i obavezama
Možda zvuči kao deo opisa posla iz nekog konkursa i malo strogo, ali u prilog istinitosti ove teze govore i rezultati istraživanja i situacije iz prakse.
– Razvoj discipline dovodi do toga da dete postane svesno svog vremena, svojih mogućnosti i svog napredovanja. Moram da pomenem i razvoj pažnje u detetovoj svakodnevnici. Muzika je, pored slikarstva, najjače sredstvo koje može „privezati“ dete za sebe i uticati na razvoj pažnje kod deteta. Dečiji muzički instrumenti izazivaju u velikoj meri pažnju i dete sa velikim interesovanjem pristupa radu. Isto tako, slike i makete koje se koriste kao pomoćna sredstva u muzičkim igrama i zanimacijama stimulišu dečiju pažnju i omogućavaju bolje shvatanje apstraktnih muzičkih misli.
Milica takođe skreće pažnju i na pozitivan uticaj muzičkog obrazovanja na pamćenje.
– Dečija pažnja je nestalna, a muzika je jedno od efikasnijih “sredstava” za pozitivan uticaj na nju, a u tom kontekstu možemo govoriti i o istom takvom uticaju na pamćenje. Dete pamti ne zbog toga što hoće svesno nešto da zapamti, već iz razloga što mu je nešto interesantno, što donosi promenu i zato muzika svojim svestranim mogućnostima budi kod deteta moć pamćenja.
Muzika tačno odmerenim ritmom, melodijom, harmonijom i dinamikom vaspitava dete da u svojim postupcima, u odnosima prema porodici, društvu i školi, bude pažljivo, tačno, uredno, istrajno, poslušno, disciplinovano i marljivo – naglašava Milica.
Voli se ono što se prethodno upozna
Dovedite mališane u BIG FASHION Kragujevac centar tokom vikenda 10. i 11. juna od 16 do 20 sati da uz Art Quart bliže upoznaju različite muzičke instrumente i uživaju u BIG muzičkim radionicama. Detaljnije o BIG muzičkim radionicama pročitajte OVDE.
Umesto zaključka reč, dve o emocijama i muzici
– Muzika stvara kod deteta vedro i prijatno raspoloženje, a svako dete je veoma emotivno biće. Ono kroz svoju emociju prima i doživljava prirodu i njene pojave, kao i međuljudske odnose. Muzika utiče prvenstveno na emocije i zbog toga je detetu bliska, te je ono prihvata, voli i razume u odgovarajućoj meri, odnosno u obimu koji je shvatljiv, tačnije prema svom uzrastu.
Muziku treba dovesti u sferu interesovanja deteta. Ako se ne neguje slušanje muzike i ljubav prema muzičkim instrumentima nastaje ravnodušnost prema istim i tako nastaje osoba koja neće biti u stanju da odredi vrednost emocionalnog doživljaja kroz muziku, zaključuje Milica Janković.