Ljudi se često žale na svakodnevni stres koji donose problemi na poslu, u porodici, i u raznim drugim socijanim situacijama. Intenzitet stresa može da varira i obično postoje događaji koji su jako ugrožavajući i sa kojima ljudi ne mogu da izađu na kraj tako lako kao što čine sa svakodnevnim stresnim događajima.
Posttraumatski stresni poremećaj se ispoljava kroz psihopatološke fenomene koji predstavljaju produženi ili odloženi odgovor na stresne situacije (obično dužeg trajanja) izrazito ugrožavajućeg stepena ili katastrofične prirode. U takve situacije spadaju neke koje su izvan okvira uobičajenih ljudskih aktivnosti (npr. prirodnim ili ljudskim faktorom uslovljena nesreća, izloženost torturi, ratovima) i koji bi bio upadljivo nepovoljan za svako ljudsko biće.
Šta posttraumatski stresni poremećaj NIJE?
Na ovako stresne događaje odnosno psihičke traume normalne reakcije su sledeće: prolazna depresija, anksioznost, poremećaji spavanja, psihosomatske reakcije (do nekoliko nedelja posle traume), intelektualna obrada traume koja uključuje razmatranja i potiskivanja tema vezanih za traumu, obrađivanje i razumevanje značaja i smisla traumatskog događaja, ovladavanje emocijama i sećanjima koja su vezana za traumu i razmatranje planova za suočavanje sa budućnošću.
Šta posttraumatski stresni poremećaj JESTE?
Simptomi koji pokazuju da je ovaj poremećaj prisutan se javljaju neposredno nakon traume, ali je moguć i produženi period (ali ne posle 6 meseci od trenutka kada se događaj odigrao). Ipak, za razliku od kratkotrajne reakcije na stresnu situaciju trajanje simptomatologije je produženo i može da traje i više godina. Sledeći simptomi karakterišu posttraumatski stresni poremećaj:
• “flash back”-ovi odnosno uznemiravajuća sećanja, košmarni snovi o događaju, osećanje kao da se traumatski događaj opet odigrava, kao i ponovno proživljavanje traume ako se osoba nađe u situacji koja joj liči u nekom aspektu na traumatičnu
• emocionalna otupelost na okolinu, depresivno razmišljanje o budućnosti, poslu, karijeri, porodici, javljaju se rizici od suicida koji prate depresiju i nesanicu
• anksioznost, strah, razdražljivost, bes, agresija
• teškoće u koncentraciji, preterano stanje opreza, rasejanost, zamor, iscrpljenost
• prekomerno uzimanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
• izbegavajuće ponašanje i doživljaj odbačenosti od drugih
Kako se prevazilazi posttraumatski stresni poremećaj?
Terapija ovakvog poremećaja se fokusira na to da se osobi pomogne da se suoči sa traumom koju je doživela. Ona se ohrabruje da prizove u sećanje traumatični događaj i da doživi i ponovo oseti traumatično iskustvo, a ne da sve to izbegava. Radi se na osećanju krivice i nepoverenja. Zatim se uči kako da se prevladaju i kontrolišu ugrožavajuća sećanja na traumu. Ukazuje se na probleme koje posttraumatski stresni poremećaj nanosi kvalitetu života osobe i njene okoline.
Autor i izvor: Sanja Marjanović, https://www.vaspsiholog.com/2011/02/posttraumatski-stresni-poremecaj/