Često uz #kragujevcankalifestyle knjiške preporuke stoji i (naša) univerzalna čitalačka istina – svaka knjiga stigne na red za čitanje baš u pravom trenutku. Setimo se početka ove godine i one naizgled jednostavne ninovske “sve će biti u redu” na praznoj strani knjige (opširnije).
A šta je sa romanima i piscima koji već drugi put okupiraju pažnju? Mada je “okupirati” u slučaju Sali Runi i njenog dosadašnjeg stvaralaštva neadekvatna reč – godinama kasnije njeni romani se ne čitaju. Njeni romani se osećaju. Nije isto sa dvadeset i nešto nasuprot tridesetim jer u tom međuvremenu sazreli su i Merijen i Kolin, i Ajlin i Alis, a razgovori sa prijateljima postali pomešani su sa mirisom biblioteke i malim, važnim uspehom – “hej, pa jedino ovaj njen roman nisam imala u kućnoj biblioteci jer tada i nisam baš bila pri parama da kupim”. I nije kupljen samo u jeku sajamske groznice, strpljivo se čeka i Salin četvrti roman A nije ni da je samo do toga, kompleksnost međuljudskih odnosa mnogo je jasnija na parčetu papira, a Sali je to zaista maestralno izvela. I nije ni da je samo do svega toga, jer najgori, najlažniji estetski ideal jeste ideal potrošnje + nije da su naši zabeleženi kadrovi s knjigama baš #bookstagram momenti. Pa dobro, ali šta onda jeste Sali? Ukratko – ono što vam je potrebno da osetite baš u trenutku čitanja.
“Treba da odeš, rekla je. Ja ću uvek biti tu. Ti to znaš”, rekli bi normalni ljudi u razgovoru sa prijateljima dok postavljaju ono univerzalno pitanje otuđeno od generacijskih razlika – bajni svete, gde si ti?
Ova knjiška beleška, u inicijalnoj zamisli, trebalo je da bude zapis o Ajlininom poimanju koncepta lepote u savremenom društvu, ali je bilo neizvodljivo to uraditi bez osvrta na kompletno stvaralaštvo Sali Runi. Jer ona piše o svakoj i svakom od nas, a nama ostaje da vas podsetimo na ovaj mlad, a zreo spisateljski glas i izraz koji je bio, ostao i nastaviće da bude izuzetan čitalački plezir.