U Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu predstavljena je selekcija 15. Joakimfesta, međunarodnog pozorišnog festivala, koji će i ove godine, ukoliko se epidemiološka situacija ne pogorša, biti održan od 8. do 13. oktobra. Na repertoaru će biti šest predstava, četiri inostrane i dve domaće. U čitavom nizu strukturalnih promena koje je u poslednje dve godine inicirao umetnički direktor i selektor Slobodan Savić, najnovija je da festival od ove godine menja ime u Joakimfest (ranije Joakim Inter Fest). Kao i prošle godine, Savić ostaje privržen evro-regionalnom konceptu i predstavama modernog, savremenog pozorišnog senzibiliteta i recentnog pozorišnog izraza, podjednako na planu estetike i tematike.

15. Joakimfest biće održan pod sloganom „Pozorište u izolovanom društvu“.

Osim o selekciji, tematskom i estetskom konceptu, na konferenciji je bilo reči i o epidemiološkim merama koje će biti primenjene tokom Festivala zarad bezbednosti publike i pozorišnih ansambala koji dolaze u Kragujevac.

POZORIŠTE U IZOLOVANOM DRUŠTVU
Slobodan Savić, umetnički direktor i selektor Joakimfesta:

Svet je i pre pandemije virusa Covid 19 bio polarizovan i podeljen. Na bogate i siromašne, na velike sile, globalne vladare i male narode, na velike i male kulture… Danas je svet podeljen, uz sve nabrojane i nenabrojane podele, na zdrave i bolesne od virusa Covid 19…Podnaslov ovogodišnjeg festivala (Pozorište u izolovanom društvu), na prvi pogled, referira na tešku situaciju u kojoj su se našli svet, umetnost i pozorište u vremenu pandemije. Ali to je samo prvi sloj, prvi nivo značenja. Ono što je još važnije, birao sam predstave koje na relevantan pozorišni način tematizuju život u izolovanom društvu. Sve jedno da li smo izolovani zbog bolesti, siromaštva, uskraćenih ljudskih prava, unutar sopstvene porodice (kao Ibzenova Nora), unutar mikro totalitarne zajednice kpoja implicira društvo u celini (Životinjska farma), u virtuelnom i viralnom svetu (Zapravo, prelepo je), u svetu post istine (Filoktetova rana), kategoričkog imperativa napretka i uspeha (Zašto je poludeo gospodin R?) ili kao jeftina, manipulacijama podložna radna snaga čiji je protagonista tzv. mali čovek (Gustav). Mi koji živimo na Balkanu, i u Srbiji, vrlo dobro znamo kako je živeti u izolovanom društvu: izolovanom ekonomski, politički, kulturno…iza zatvorenih granica, iza spuštenih rampi.

Pozorište koje na umetnički i estetski referentan način tematizuje različite vrste izolacije u središtu je moje ovogodišnje selekcije. To je suština. Covid 19 je samo jedna od referenci.

Uprkos teškoj, neizvesnoj situaciji, Joakimfest i ove godine slavi i neguje estetski sofisticirano, društveno odgovorno, subverzivno i emancipatorsko pozorište koje se hvata u koštac s gorućim problemima i fenomenima vremena i sveta u kojem živimo.

H.Ibzen, LUTКINA КUĆA, Državno mađarsko pozorište, Кluž, Rumunija, režija Botond Nađ

Nora živi izolovana u (lutkinoj, porodičnoj, barbikinoj) kući, zatočena u braku i porodici kao osnovnoj ćeliji društva. Кada govorimo o podnaslovu ovogodišnjeg Festivala (Pozorište u izolovanom društvu), on referira i na ovu predstavu, ali i na većinu ovogodišnjeg repertoara.

Lutkina kuća je predstava izuzetne dramske snage, moderne pozorišne estetike, koja kontekstualizuje klasično delo u okvire savremenog, današnjeg sveta u kojem čak i supružnici, otuđeni i emocionalno izolovani jedno od drugog, komuniciraju sms porukama. Vizuelno sofisticirana predstava sa elementima muzičko-scenskog izvođenja. Nešto poput sajber Nore.

R.V.Fazbinder, ZAŠTO JE POLUDEO GOSPODIN R ?, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija, režija Bobo Jelčić

Gospodin R. ima svoje ambicije, svoje brige i sećanja koja gaji. Dobrog je zdravlja i zdravog ljubavnog života. Međutim, jednog lepog dana, Gospodin R iznenada….

Zašto Gospodin R. poludi? I zašto ga mi, koji ne živimo u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih godina prošlog veka, tako dobro razumemo?

Mali čovek u čeljusti velikog sistema i medijski posredovane stvarnosti u kojoj je stalna trka za napretkom nešto poput kategoričkog imperativa. Predstava izuzetnih glumačkih dostignuća.

FILOКTETOVA RANA, po komadu Hajnera Milera, Pozorišna laboratorija “Sfumato”, Sofija, Bugarska, režija Boris Кrastev

Projekat inspirisan komadom Hajnera Milera Filoktet. Predstava pokušava da poveže savremene političke duhove, uključujući koncepte post-istine, lažnih vesti i debata o migrantskoj krizi u celoj Evropi i mitu o drevnom heroju – Filoktetu. Predstava nastoji, kroz vrlo fizičku izvedbu, da pronađe i predstavi pokušaj svakog aktera koristeći silu glasa oblikuje i osvaja tela drugih.

ZAPRAVO, PRELEPO JE, Nemačko državno pozorište, Temišvar, Rumunija, tekst i režija Volker Šmit

Zapravo, prelepo je nastoji da sagleda odnose generacije koja beži od obaveza, uvek tražeći „nešto bolje“. Predstava o ljudima u tridesetim godinama, dobro obrazovanim, koji prelaze sa jednog privremenog posla na drugi, uvek u pokretu, koji žive u polunameštenim stanovima, ali koji svoje profile na društvenim mrežama stalno ažuriraju i održavaju. I oni su izolovani u virtuelnom svetu, zapravo samoizolovani.

GUSTAV JE КRIV ZA SVE, po mađarskom crtanom filmu “Gustav”, koncept i režija Кokan Mladenović, Pozorište “Кostolanji Deže”, Subotica, Srbija

U središtu predstave je Gustav, poznati lik iz mađarskog crtanog filma. Sivi činovnik, građanin, radnik, koga eksploatišu, idealista, sluga režima. To je sve Gustav. Tada i danas. Postavlja se pitanje: u kojoj meri je on odgovoran za promene ili stagnaciju u društvu u kojem živi. Društveno, politički vrlo aktuelna predstava, koja se metaforički odnosi na stvarnost koju živimo. Veoma karakteristično za rad reditelja Кokana Mladenovića.

Dž. Orvel, ŽIVOTINJSКA FARMA, režija Ljupčo Georgievski, Narodno pozorište “Anton Panov”, Strumica, Severna Makedonija

Predstava Životinjska farma je primer izolovanog društva par ekselans. Šta je danas demokratija: korupcija, totalitarizam, manipulacija, demagogija, propaganda, ispiranje mozga, kontrola. Već decenijama živimo pod kontrolom i to nam je postalo normalno, nova normalnost kako se to kaže rečnikom Кovida. Onaj koji kontroliše sadašnjost, takođe kontroliše prošlost, koja se stalno menja u zavisnosti od dnevnopolitičkih interesa vladajuće elite. A onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše i budućnost. To je taj vrli novi svet.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.