Karnevalske svečanosti su od svog nastanka odražavale povezanost čoveka sa kosmosom i sa procesom stvaranja sveta. Do današnjih dana održali su se kao elementi religije, a njihov smisao i sadržaj ostao je isti.

Prvi karnevali pojavili su se u Italiji i njihovo poreklo je verovatno u rimskom festivalu Saturnalije. Saturnalije su priređivane u čast boga Saturna u čijem hramu su prinošene žrtve i tada su se razmenjivali pokloni. Kockanje je bilo dozvoljeno, a gospodari su služili svoje robove. Ovi običaji uticali su na način proslavljanja Božića i Nove godine.

Karnevali su bliski rimokatoličkoj i pravoslavnoj hrišćanskoj tradiciji. U Srbiji se obeležava narodni festival: poklade. Označava početak perioda u kojem je jedenja mesa zabranjeno (it. carne vale – zbogom meso). Proslava se uglavnom sastoji od javne proslave i parade tokom koje se učesnici maskiraju i vesele. Muškarci se maskiraju u žene i obrnuto, mladi u stare i obrnuto. Neki se prerušavaju u životinje, neki u nečiste sile ili omiljene junake iz filmova. U toku šetnje posećuju kuće svojih sugrađana i dobijaju poklone. U Šumadiji se ovaj narodni običaj zove: komendije.

Karneval predstavlja vreme veselja, bogatih gozbi, plesa, pesme, maskembala, šala, tj. vreme kada ne vladaju ni pravila ni poredak. Tokom karnevala svet prikuplja snagu i njihov smisao je ubrzano preživljavanje onoga što se nije smelo izraziti u ostalom delu godine.

Najpoznatiji karnevali se održavaju u Brazilu (Rio de Žaneiro, Salvador), Veneciji i uRajnskoj oblasti Nemačke.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.