Postoje dve grupe ljudi – oni koji vole i oni koji ne vole da čitaju/slušaju/gledaju motivacione knjige/govore/video sadržaje. Oni koji umeju da se dive Niku Vujičiću i oni koji ga smatraju čovekom koji je uspeo. Ne osobom koja vam može promeniti život. Kao neko ko spada u drugu grupu ne znam kako ni zašto se knjiga “Uspeh, što da ne?” autora Džeka Kenfilda našla u mojim rukama. Sa čitanjem sam prestala na 62. strani knjige (a usput preskakala i po čitava poglavlja u kojima mi se učinilo da autor piše(a) uz vetar jer sam na 61. strani pročitala jednu jedinu stvar koju je trebalo da pročitam.
Iako recezent izdanja Harvi Mekej navodi “kada biste morali da pročitate samo jednu knjigu ove godine to bi bila ova” ja tvrdim – kada biste morali da pročitate samo jednu stranu knjige ove godine neka to bude 61. strana ovog “svetskog bestselera broj 1”. Ne treba vam 443 strane, radije odaberite da uživate u pravoj literaturi, romanu koji će vas opustiti, nasmejati ili zaista promeniti pogled na život.
Pa evo… autor navodi da treba da prestanete da brinete o tome šta drugi misle o vama i da sledite svoje srce. Kliše? O da!
Ali…
Autor piše i o pravilu doktora Danijela Amena 18/40/60: “Kad imate 18 brinete šta svi ostali misle o vama, kad imate 40 nije vas briga šta ko misli, kad imate 60 shvatite da niko nije ni razmišljao o vama”.
“Kakvo iznenađenje! Većinu vremena niko ni najmanje ne razmišlja o vama! Prezauzeti su sopstvenim brigama, a ako i pomisle na vas, pitaju se šta vi mislite o njima. Ljudi misle na sebe, ne na vas. Razmislite o tome – sve vreme koje gubite razmišljajući šta ljudi misle o vašim zamislima, ciljevima, odeći, kosi i kući, bolje biste utrošili misleći i radeći ono što će ostvariti vaše ciljeve”.
Citirani autori: Džek Kenfild, Harvi Mekej
K.J.