Srećan mali jubilej! (Skoro) mesec dana od registrovanog prvog slučaja Covid-19 unutar granica naše Srbije. Nešto kraće od uvođenja zabrane kretanja, prvo od 20 sati, zatim od 17, pa 15, pa 13… ko zna šta nas čeka? U svakom slučaju – bićete i bićemo blagovremeno obavešteni.
Umesto da zamarate svoje moždane i nervne ćelije (ali i telefonske sagovornike svojim teorijama) pustite one koji su nešto stručniji, i spremniji i smireniji od nas da donesu odluku. Tu za vas jednostavno nema mesta. I to je jedini komentar redakcije portala o svim političkim, seksističkim i apokaliptičnim izjavama.
Hajde da se pozabavimo DOSADOM. Prvo – pametnom biću nikada ne može da bude dosadno! Nikada. Čak ni u nedelju 05.04.2020. kada će ceo dan MORATI da sedi u kući. Pametno biće može da oseća strah, uznemirenost, može i da bude žrtva napada panike, nesanice, bolova na nervnoj bazi, ali žrtva dosade nikako. A znate li zašto? Zato što je dosada tvorevina uma. Nije čak ni nešto nesvesno što treba da osvestite da bi se problematikom pozabavili racionalnošću. Vi svojim unutrašnjim monologom stvarate dosadu kada joj kažete – hej, sada dođi!
Pored toliko (elektronskih) knjiga, Interneta, serija, filmova, dokumentarnih emisija, online platformi za učenje, igrica – kako uspevate da nađete slobodno vreme za dosadu? Zašto plaćate Internet kad nećete da guglate: najbolje romantične komedije, zanimljivosti o Ani Bolen, online muzeji, virtuelne ture, online igrice…
Kažete dosadno vam je u četiri zida sa porodicom – da li znate da postoje ljudi koji bi sav novac sveta dali da samo sat vremena mogu da se menjaju sa vama?
Smeta vam produžena samoizolacija na 28 dana, a nije vam palo na pamet da je time značajno smanjen rizik da se zarazite i umrete?
Nedostaje vam sunca, kažete… Znajte da ga više nikada nećete videti ukoliko budete neodgovorni.
Šeta vam se! Je l’ osećate sada bar deo hladnoće invalidskih kolica? Hoćete li od danas razmišljati kako da doprinesete socijalnoj inkluziji osoba sa invaliditetom?
Nervira vas dete jer zahteva konstantnu pažnju, a vama tako prokleto treba par minuta odmora! Pomislite samo na agoniju roditelja pored bolničkog kreveta deteta… i njihovu odlučnost da se odreknu svakog minuta mira samo da njihovo dete pobedi rak.
Čujem i da vas policija nervira ovih dana. Stvarno? Srećom, ima nas još romantičnih sanjara koji se rasplaču od sreće kada vide da policajci poklanjaju kale doktorkama i medicinskim sestrama. Policija ima veliko srce, uopšte ne razumem zašto na njih gledate kao na neprijatelje!
Vaša ljutnja, bes i ogorčenost posledica su dosade. Baš tog stanja u koje ste sami sebe doveli… Mislite o tome. A ako vam je dosadno – pa dubite na trepavicama!